После деценија пропадања Вила Теокаревића у Вучју биће обновљена

Захваљујући Лазару Теокаревићу тридесетих година прошлог века Вучје је постало препознатљиво по текстилној индустрији и штофу врхунског квалитета. Говорило се да овде не ради, само онај ко неће. Симбол ове варошице тада је постала и вила породице Теокаревић. Тужна је данас њена слика, али град Лесковац почиње обнову виле.

Раскош и лепота којима су се дивили гости Теокаревића из целог света. Уз саму Вучјанку енглеска вила са мансардом и базеном. Мештани су је једноставно назвали Бубина вила по Лазиној супрузи Љубици. Репрезентативно здање предратне архитектуре са луксузно уређеним ентеријером изграђено је 1935.

„Приземље виле је било јавног карактера, салонског карактера где су одржавани пријеми где је примао своје пословне партнере док је горњи спрат био место за његову породицу, за његов живот и место одакле је могао да контролише погледом рад своје фабрике" објашњава Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Урушавање је кренуло осамдесетих година прошлог века. Очерупана, паљена више пута готово је потпуно уништена. Најава да ће бити обновљена обрадовала је мештане Вучја.

„Кад су чули да постоји могућност да се то реновира, да се среди, да се заштити од пропадања изазива код грађана Вучја једно одушевљење", каже Братислав Станисављевић, директор Дома културе у Вучју.

Након решавања имовинских односа расписан је конкурс за израду пројектне документације. За 6 месеци знаће се колико је средстава неопходно за оживљавање симбола Вучја.

„Град Лесковац ће након тога када добијемо пројекат и идејно решење приступити даљој реализацији овог пројекта јер нам је стало да вила Теокревић буде једно културно добро и туристичка дестинација", наводи Бранкица Стаменковић, Привремени орган Града Лесковца.

Мекоћа Вучјанке кривац је за перионицу вуне подигнуту 1928., а 4 године касније и чувену фабрику вунених тканина. Лазар Теокаревић направио је од Вучја индустријски рај. Наслеђе је огромно.

„Управна зграда фабрике Теокаревић у Вучју која је рађена у том неком артдеко стилу из тридесетих година које је стварно фантастично и споља и изнутра изгледа и које би могло да представља место где се сублимира читаво то индустријско наслеђе Лесковца" истиче Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

И ово би могао да буде почетак ренесансе вучјанског краја ослоњене на туризам. Уз вилу и фабрику ту су хидроелектрана, раднички станови, Скобаљић град, изнад снежна Кукавица, ниже у Стројковцу једини Музеј текстила у Србији. Од гајтана и Теокаревића давне 1884. све је почело.