Соња Петровић Јагић: Живот у сликама

Историчарка уметности, Соња Петровић Јагић из Шапца, заштитни је знак галерије Културног центра већ 32 године, организовала је на стотине изложби, сарађивала са више хиљада уметника. Сликарима познаје душу и често због добре поставке ради и послове који нису њени.

Изложба је велики подухват, круна рада уметника и иза ње је много невидљивог-испричала нам је Соња Петровић Јагић, која више од три деценије припрема ликовне поставке. Многи су уз њу успешну каријеру почели, умела је да их подучи, охрабри, усмери. Њени текстови превођени су на све светске језике, а захваљујући одабраним програмима у галерији, Шабац има бројну ликовну публику која је видела позната уметничка дела.

“Ја уз све то морам да се бавим и писањем ликовних критика, текстова, учествујем у раду разних жирија, учествовала сам у неколико колонија у околним землхама, овде имамо нашу ликовну колонију Мишар. Ако је цајтнот, ако нема времена, ја се укључујем врло брзо са поставком , ако нас нема довољно, качимо слике, постављамо склуптуре, бришемо. Мислим да сам толико много научила о неким стварима, ја стално причам о изложи икона, научила сам, ја мислим да не постоји светац за кога ја не знам јер је то изложба која траје преко 30 година”, наводи Соња Петровић Јагић, историчарка уметности у Културном центру у Шапцу.

Ликовно тржиште се смањило, али су ту млади ствараоци чији тренутак и инспирацију пратим, каже Соња и наглашава важност постојања школе сликања у Центру.

“Она јесте то - прегалац у култури и то је заиста један изазов, једна одважност да се у ствари делује у култури, да се задовоље и потребе уметника и потребе публике и неке своје личне потребе у смислу ставова према уметности. Овде се организују заиста изузетне изложбе многих познатих аутора, многих младих аутора који су овде започели и то све доприноси једној живости”, каже др Драган Марковић Маркус, председник УЛС Шапца.

Соња није само кустос, већ и пријатељ уметника. Уме да ублажи трему, помогне када се касни, па су неретке и анегдоте са уметницима: “Имали смо изложбу, то је дошло дипломатском поштом, из једне земље из иностранства и ту смо, тај рад је био оштећен, једна графика и то је била таква једна брзина да се пронадје начин да се то поправи и тако даље и то све што ја кажем, иде у рок службе”.

Жеља јој је да до пензије објави зборку својих текстова, јер је последњи пресек шабачког сликарства до 1980. написао Радован Миразовић. Много је Шабац од тада дао нашој уметности, каже Соња, срећна што све више деце уписује академију.