Шабац: Савска идила браће Милосављевић

Из њиховог оџака се увек пуши, чамци очишћени, а обала раскрчена. Посла тек да се разгибаш, а све друго је задовољство. Више од тридесет година, за браћу Милосављевиће двоумљења нема, уз реку су увек.

„Сава је за мене живот, овде је мир тишина, лепо је, друштво долази, ово је рај, Сава је лепа и зими не само лети, људи мисле да се Сава само лети користи, међутим зима је предивна, овај мир и тишина не може да се плати“, наводи Драган Милосављевић из Шапца.

Све што треба је смедеревац, дрва и свећа, остало је добра воља и везаност за реку, лек за душу на само пар километара од градске вреве. За некадашње успешне каратисте, уз риболов, лов и чивијашке досетке Сава је и сарадник и домаћин.

„Све што смо извадили из воде овде смо правили жардињере, имамо дрво за грејање све“, истиче Зоран Милосављевић.

Пецали смо сома напољу на Сави поред чамца, кад смо извукли видели смо да је дрво, кад смо извукли из воде, лакирали смо га и окачили и то нам је заштитни знак на Сави.

Уз обалу су били и када се између кућица у време поплава пролазило чамцем, памте и ледене стазе преко реке. На пролеће ће поново попунити на стотине саксија са цвећем, поправити оштећено. Драган дан започиње трбушњацима и јогом, мајстори код њих немају посла.

„Једва смо чекали да падне снег, струја нам не треба, увече упалимо свеће, скувамо чај, рерну користимо мало ставимо кромпира и меса. Зима је овде предивна, што се тога тиче ништа нам не фали. За мене је то опуштање и уживање. Целе године смо овде, 365 дана, у град слабо идем, користим пензионерске дане“, наглашава Драган Милосављевић.

Зоран додаје: „Породица нам долази лети и друштво, фамилија, а зими смо овде и ми уживамо на Сави, а овај поглед на Саву то нема цену“.

Минусе не броје, повремене комшије угосте и за срећу удицу редовно забаце. Природа и Сава су кажу и корист и благодет.