По чему је посебна воденица у Гргуровцу код Лебана

Зову је једноставно воденица левакиња. По много чему је специфична. Вишевековно искуство мештана Гргуровца код Лебана, које се преноси с колена на колено, говори да се овде не само меље најбоље пшенично и кукурузно брашно, већ да се поред ње људи осећају боље, сигурније, чак и да утиче на здравље. Њен власник Мирослав Богдановић поносно истиче да наставља традицију дугу више од двеста година.

“Кад се хлеб направи од тога то је права милина. Остаје све у зрну само се просеје, трице се одбаце и све што је добро остане ту и кад се направи хлеб чисто природно брашно”, наводи Мирослав Богдановић, власник воденице.

Воденица је и данас место окупљања, посебно за празнике. Долазе мештани да се одморе и испричају, али и људи са стране, чак и из иностранства, да би видели точак који се окреће у супротном смеру од уобичајеног.

“Точак се окреће налево и веровање је да ове воденице овакве имају неку посебну енергију у шта су се многи уверили” објашњава Мирослав Богдановић. Додаје и да су имали гошће и из Швајцарске.

“Кад су празници дођемо, самељемо брашно на воденицу за проју за качамак, мало се дружимо, попричамо и тако”, наводи Дејан Јовић из Гргуровца.

Гргуровце има око двеста становника. Некада је ту било више од двадесет воденица. Данас је село познато по ћумуранама.

Добривоје Ђорђевић из Гргуровца каже да ту има 30 - 40 ћумурана. А на питање да ли је квалитетнији ћумур или је квалитетније брашно, одговара: “Брашно, нормално”.

Свако село као и сваки човек има неку тајну коју љубоморно чува. Мирослав и Гргуровце имају своју левакињу. Уз мало улагања, Гргуровце би због воденице могло да постане права турстичка атракција попут Сирогојна или Тарабићевих Кремана са Златибора.