Како се воћњаци припремају за зиму

Радисав Мутавџића искусни воћар и калемар из Велике Дренове орахе и шљиву узгаја на 6 хектара. Година на измаку била је, каже, екстремно тешка. Мраз, киша, град и биљне болести десетковале су принос.

“Ове године род је био што се тиче ораха 30 одсто мањи, а шљиве је био од 40-50 одсто мањи у односу на прошлу годину. Ко није примењивао заштиту, није слушао саветодавну службу није имао ни за јело, за себе, а камоли да извози тржишту. Битно је и та заштита, да се води рачуна о каренци, ништа не значи ако смо сачували, а то је отров и није за употребу”, наводи Радисав Мутавџић, воћар и калемар из Велике Дренове.

Пре почетка прскања са воћних сатабала и испод њих уклањају се заостали плодови и сасушени листови у којима патогени могу да презиме.

“Када опадне око 70 одсто лисне масе наша препорука пољопривредним произвођачима јесте да ураде зимско, тј. плаво прскање неким од препарата на бази бакра у количини по препоруци производјача. Ово прскање изводимо у циљу сузбијања презимљујућих форми биљних болести и да би нам биљке биле спремније за наредну вегетацију”, објашњава Сандра Милетаковићж, саветодавац за заштиту биља ПССС Крушевац.

Друго прскање воћа, препаратима на бази бакра уз додатак минеталних уља, потребно је урадити пре кретања пупољака, у рано пролеће, а до тада савет воћарима и ратарима је да редовно обилазе своје парцеле. Више од 100 активних рупа на једном хектару потврда је присуства глодара која тражи акцију.

“Сузбијање радимо тако што у активне рупе убацимо мамце на бази цинк фосфида и рупе добро затрпамао како не би дошло до ненамерног тровања дивљачи и домаћих животиња . Препорука пољопривредним произвођачима је да поред ових мамаца око младих стабала биљака ставе и заштитне мрежице како би их двојако заштитили од глодара”, каже Сандра Милетаковић.

Заштити ће допринети и кречење стабала које треба обавити до краја јануара, а које ће на пролеће биљку заштити и од превремене вегетације и температурних промена.