Дејан из Пожаревца поручује да не треба прихватати ограничења

Када се након неуспеле операције бенигног тумора на кичми испоставило да ће моћи да се креће само уз помоћ колица, Дејан Манојловић то није видео као ограничење. Купио је колица погодна за неравне терене али и електрични скутер за особе са инвалидитетом и сада прелази дневно најмање 15 километара.

"Зато што желим више од оног што се нуди и не волим да се ограничавам. То је најглупља ствар код човека да се ограничава, ако осети и види да може нешто више, он треба да проба", каже Дејан Манојловић.

Врло брзо, скутер није могао да задовољи све његове потребе. Одлучио је повећа волтажу ка електромотору како би имао већи број обртаја, па сада достиже брзину од 25 километара на час. Ставио је веће точкове и амортизере, а највећу слободу добио је када је уместо акумулатора, из Кине наручио литијум јонске батерије, па сада прелази и по 200 километара уз једно допуњавање.

"То је много лакше, већи домет, све је боље. Већи циклус пуњења, ти са акумулатором немаш више од 300-400 пута а ово имаш 3000 и 4000 пута. Ја већ две године користим, све је исто", наводи Дејан Манојловић.

На овом скутеру редовно обилази Београд, где обично чека и Нову годину, али и друге градове и природне лепоте. Прошле године пратећи обалу Дунава стигао је до Кладова и Доњег Милановца где се возио чамцем, али и до Румуније преко скеле у Раму. Нова брза пруга омогућила му је да повећа пређену километражу и види Нови Сад. Ове године са пријатељима је обишао Црногорско приморје и окупао се у мору после 30 година.

"Највеће задовољство је кад ти урадиш сам, нешто што пре ниси могао и без ичије помоћи. То јесте цела поента вожње тих скутера, да ја добијам што већу слободу и да имам то да могу, то ми даје смисао", каже Дејан.

У новој години жели да повећа своје домете и да стигне до Суботице, Ниша и Шапца. У томе би му највише помогло када би сви возови били као Соко.