Шта су археолози открили у долини Белог Тимока?

Књажевачки завичајни музеј почео је велики пројекат систематских истраживања и регистровања нових археолошких налазишта у општини. циљ пројекта је израда детаљне археолошке карте књажевачког краја, допуна постојећих података и обогаћивање археолошке збирке завичајног музеја.

За врло кратко време, уз помоћ најсавременијих апарата, у долини Белог Тимока, где је истраживање започето, откривено је 35 потпуно нових археолошких локалитета од праисторије до средњег века. Том приликом прикупљено је више од хиљаду налаза, који се обрађују у конзерваторској станици у архео-етно парку у селу Равна.

“Када их донесемо, ми их оперемо и сортирамо. Одвајамо неке фрагменте, најчешће су то фрагменти керамике и онда одвјамо неке који могу да нам кажу из ког периода је налаз”, објашњава Дајана Матовић, археолог, сарадник на пројекту.

Најстарији налази налази пронађени на терену потичу из периода око 6.000 година пре нове ере и припадају старчевачкој култури.

“Највише доминирају локалитети из праисторијске епохе. Нарочито је интересантно да имамо доста локалитета из гвозденог доба, што је, ето, привукло нама пажњу”, каже др Петар Милојевић из Археолошког института у Београду.

Најзначајнији и најистраженији археолошки локлитет у књажевачком крају је касноантичко утврђење "Тимакум минус", а сва досадашња истраживања показала су да је подручје општине Књажевац, посебно долина Белог Тимока, одувек била погодна за насељавање.

“Оно што ми заправо можемо да видимо је да је наша општина изузетно богата што се тиче тих археолошких локалитета и имамо изузетно богато култуно наслеђе”, каже Милена Муминовић Божић, кустос археолог у Завичајном музеју у Књажевцу.

Планирано је да се у наредне три године, колико ће истраживања трајати, обиђу сви делови општине Књажевац за које се претпоставља да могу да садрже материјалне трагове њених некадажњих житеља.