Новинар Драгољуб Гагричић добитник традиционалне златне значке Културно-просветне заједнице Србије

Обилазећи пола столећа старовлашка села, удаљене засеоке до којих се могло стићи само пешице, осим новинарских прича, оловком и фотоапаратом, бележио је и муке и радости свакидашње и оно што је већ увелико прекривао заборав.

“Никад се нисам вратио док нема прегршт прича, док немам у свесци бар коју загонетку или коју изреку и те изреке су мени често користиле да са њима китим наслове,да илуструјем неке текстове помагале су ми као - море изворима почиње, ако је кратак дан - није година”, каже Драгољуб Гагричић, новинар.

На простору где се у свему оскудевало, штедело се, каже, и на речима. Јунаци његових прича су планинке, рабаџије, кириџије, сеоски домаћини и посебно шерети - разборити, духовити спремни да доскоче свима који се „товаре на народну грбачу".

Својим текстовима подсећао је и из заборава враћао знамените личности попут војводе Бојовића, кнезова Рашковића, Михаила Илића.

“Мене је стално болело што се поништава све што је настало пре 2.светског рата, што је настало на коренима предака, на верској, националној, породичној, патријархалној и задружној традицији, и што се све то некако поништава, што су долазили неки скоројевићки манири, да дајемо имена улица да од 44 улице у овој нашој малој чаршији 37 датума и бораца из НОБ-а”, истиче Драгољуб Гагричић.

Уз лични мото - шта ће остати да нас чува од нових олуја ако нам корене почупају, каже да има још посла - на заштити ћирилице, истраживању шанчева, јаворске царинарнице, комитског покрета као и да млађи наставе прикупљање искри из ризнице народног говора.