Зашто је све мање хранитељских породица?

Хранитељство у Србији има традицију дугу 100 година. Међутим, данас имамо мање хранитељских породица од броја захтева за збрињавање деце без родитељског старања. Колубарском округу недостаје бар 30 хранитељских породица, а има лепих примера где млади и када одрасту желе да остану код хранитеља.

Деветнаестогодишњи Давид Ђурђевић имао је седам година када је збринут у хранитељској породици Петровић у Осечини. Сада је запослен у фабрици „Крушик - Пластика", али не жели да се одсели из куће у којој је одрастао.

"Остаћу овде на неодређено. Кад будем мислио да могу сам да се старам о себи, ја ћу напустити. Ја радим на ПП уговору који траје по три месеца. Након 3 месеца, рекли су, они ће да ми продуже уговор, јер сам добар радник", каже Давид Ђурђевић.

Биљана и Војислав Петровић посвећени су и Давиду и његовом млађем брату Дарку о којем брину од његове друге године.

"Љубав треба пружити деци, разумети дете, а не виком и дреком. И саветовати шта ваља, шта не ваља и са тиме сам, што кажу, стекла њихово пријатељство. Да нешто они ураде, а да ја не знам, то не може", каже Биљана Петровић, хранитељица из Осечине.

"Помажем баби и деди, зато мислим да треба да останемо овде и да не идемо нигде, јер ово је постало сад наше место", наводи Дарко Ђурђевић.

Период осамостаљивања младих из хранитељских породица изазов је и за стручњаке у социјалној заштити. Због тога су ангажовани у тражењу посла за њих.

"Кад се тај процес образовања заврши, онда долази тај други проблем. То је шта даље? Где то дете даље? Треба да се запосли, да се осамостали. Они стичу у породици те вештине. Хранитељи њих годинама уче, али то ипак треба касније реализовати. Живот је, је ли, нешто друго", каже Мирјана Станчић, саветница за хранитељство у Колубарском округу.

Хранитељство је привремена мера, али, по оцени стручњака, може да направи преокрет ка формирању здравих породица.

"Оно што није привремено је љубав која се ствара, та веза за само дете му пружа шансу за нови почетак, пружа му шансу за опоравак, пружа му прилику, кроз искуства добра која стиче, врати поверење у то да је свет добро место”, сматра Тамара Борисављевић, супервизорка за хранитељство.

У Колубарском округу, којем недостаје бар 30 хранитеља, овим хуманим позивом бави се 81 породица. У њима је збринуто 156 деце.