Таписерија у златовезу у параћинском музеју

Стилизовани цветови, листови, врежице ,орнаменти рађени златним нитима воде ка централном тродимензионалном украсу. Сва лепота дозиднице у пуном сјају види се тек након стотина сати рада на рестаурацији и конзервацији.

"Пресрећна сам што сада изгледа овако и што посетиоци могу да уживају у њему у правој његовој лепоти,ј ер тек сада се све ове стилизоване фигуре виде", каже рестаураторка Татјана Тубица

Није било лако овом предмету вратити некадашњи сјај.Оригинална тканина била је потпуно деградирана, а орнаменти од позлаћене жице само нитима причвршћени за памучну основу. Татјана је до сада рестаурирала бројне предмете за музејске и приватне збирке. По струци инжењер технологије каже да јој у раду много помаже познавање материјала и начин производње.Многи од неопходних алата користе се у стоматологији, а специјална пегла има наставке за неприступачне делове тканине. Када је предмет стар један век онда су и оштећења већа али и задовољство када рестаурацију завршите.

"Да би се животни век продужио да би се сва та оштећења санирала да би се ублажиле последице ношења или неправилног чувања и да би тај предмет имао што дужи живот како би генерације имале увид у наше културно наслеђе наводи Татјана Тубица, рестаураторка.

Да се очува културно наслеђе и заштите поједини предмети из збирке,музеј у Параћину добио је средства министарства културе. Међу првима је урађена ова раскошна зидна декорација.

“Један заиста леп предмет који је захтевао доста месеци рада,а припадао је породици Марјановић, ј едној од најугледнијих породица у Параћину с почетка 20. века и заиста се види сва лепота овог предмета", каже Тијана Пешић, кустос-етнолог Завичајног музеја

Претпоставља се да је златовез радио мушкарац јер на њему има ситница које, како каже рестаураторка, не би промакле женском оку. Златовез на размеђи два века у Србији су радили мајстори, а оно што је сигурно је да је овај мајстор био и уметнички надахнут да вешто упакује и стилизује орнаменте.