У селу Печењевце кромпира има и за извоз

Земља богом дана за производњу кромпира у Печењевцу. Уз огроман рад и на већим површинама исплати се, каже Новица Стевановић, највећи произвођач у селу. Са 6 хектара очекује стотинак тона. Кромпир вади касно јер га чува у трапу.

"Наше је место родно, плодно, издржљиво. Има воде, на 8,9 метара наводњавамо", каже Новица Стевановић, произвођач из Печењевца.

Његов рођак Срђан већ је продао на пијацама широм земље трећину рода. Кромпир је од августа у хладњачи. Задовољан је и приносом и ценом. 60 динара је на велико, килограм на тезги је 100 динара.

"За хектар доброг, семенског кромпира, квалитетног, ђубриво, семе, гориво близу 300 000 динара треба по хектару да би се одрадила квалитетна садња. Значи и узме се и да се", каже Срђан Стевановић, поризвођач из Печењевца.

Пре пола века Печењевце је кромпиром хранило скоро целу Северну Македонију. Свака од око 700 кућа имала је од 2 до 5 вагона. Некада боље, данас теже од кромпира живе, али се традиције не одричу.

"Колико да се произведе мора да буде вишка. Јесте да је скупа производња, велика су улагања, али мора да се ради" наглашава Зоран Цекић, произвођач.

У Јабланичком округу на 1800 хектара ове године произведено је око 4000 вагона кромпира. Површине на отвореном се смањују, али се повећава производња у пластеницима.

"Већ у децембру месецу, почетком јануара креће садња младог, раног кромпира у фолијама. И он онда излази јако рано и фактички произвођачи ту са вишим ценама дођу до већег и задовољавајућег ефекта у самој производњи кромпира", истиче мр Гордана Јовановић Николић, саветодавац ПССС Лесковац.

Од белог или црвеног, свеједно је. Баница кромпируша овде је посебан специјалитет. Спрема се углавном зими, за доручак. Од кромпира уз мало дечје маште настају и необичне декорације.