Денис изгубио вид у НАТО бомбардовању, већ пет година не може да нађе посао

Денис ће ускоро напунити 25 година. Толико траје и борба за његов вид. Уз додатне послове и донације, родитељи су успели да му обезбеде и скупа лечења у иностранству. Покушали су да спас нађу у Русији, Турској, стигли су и до Америке.

"И ја рекох, ево ја могу једно око да дам само да га оспособим. Видео сам да нема ништа од тога, те смо после од муке заказали доле у Флориди, Мајамију. Били су прегледи, али ратно стање је било тамо због бомбардовања Пентагона и Вашингтона, две Куле близнакиње, те кад смо дошли – ништа. Највећа жеља ми је да се запосли негде”, каже Зуко Шемсовић, Денисов отац.

Денис је завршио је основну и средњу Школу за ученике оштећеног вида у Земуну. По струци је ПТТ техничар, али ни друга занимања нису му страна. Међутим, већ пет година не успева да се запосли, а то би му, каже, значило више од егзистенције.

"И бавио сам се шахом и свирао у хармонику и такође играо сам и спортове за слепе", наводи Денис Шемсовић из Нови Пазар.

"Закон обавезује послодавца да на 25 запослених запосли и једно инвалидно лице. Морам да кажем да, ако имају одређених недостатака, овде проблема с видом, они имају друга чула заиста очувана. Веома комуникативан, хоће да ради”, каже Мирсада Дибранин, дипломирани дефектолог-тифлолог у Савезу слепих у Новом Пазару.

Денис је веома активан на друштвеним мрежама.

"Дописујем се са познатима, чак су се неки јавили да би гостовали код мене на мом каналу пошто имам свој Јутјуб канал", каже Денис Шемсовић.

Денис је треће дете у породици. Његов старији брат болује од дијабетиса. А родитељи, већ у позним годинама, притиснути су све већим обавезама и неизвесношћу.