У Пироту изложба одликовања и медаља из збирке Музеја Понишавља

У Галерији „Чедомир Крстић" у Пироту приређена је изложба одликовања, медаља и фотографија из збирке Музеја "Понишавља". Изложено ордење је од половине 19. до краја 20 века. Пироћанци су добитници Албанских споменица, Белог орла, Светог Саве, Карађорђеве звезде.

“Једва чекам да окачим Карађорђеву" - говорио је Пироћанац Алекса Здравковић, најпознатији чувар војничког хлеба таина - уочи Церске битке. И није дуго чекао, доказавши да бој бије срце у јунака, јер муниције више није било, па је уместо бомбе у руци држао табакеру.

"Алекса се веома лукаво и мудро досетио. Узео је једну табакеру која је веома личила на бомбу. Он је завитлао табакеру и узвикнуо да ако се ускоро не предају, још хиљаду оваквих ће да загрувају – значи, бациће још толико бомби и они су се наравно уплашили и предали се. И он је као награду добио Карађорђеву звезду", наводи Мила Панајотовић, ауторка изложбе, виши кустос историчар Музеја Понишавља.

Попут Алексе и многи други Пироћанци су својом храброшћу у ратовима заслужили највиша одликовања. Њихови потомци чувају сећање на славне претке.

"Никола Милић је био потпуковник у Првом светском рату. Интересантно је после рата, он је предавао рапорт када је краљ Александар долазио у Пирот 1926. године и у гарнизону Пирот му је Никола Милић предао рапорт. Загазио је тако да су мамузе од чизме отпале, па је њему било непријатно, а он је рекао:"Команданте,тако гази српски официр", прича Миодраг Милић,потомак српског официра.

“Деда Зоран је био у ствари најзначајнији...Он је имао једно од врло значајних одликовања, којих толико ретко има да наши познаваоци тога, кажу да то никада нису видели. А то је крст краља Џорџа", наводи Олгица Петковић, унука Светислава Николића Гаричке.

Хероја и одважних Пироћанаца било је и у миру, а посебно се издвајају једина женска одликовања из Музејске збирке, која је заслужила Светлана Глигоријевић Руски, прва жена ватрогасац и електромонтер у Пироту.