По чему је јединствен козји сир који прави Мачванин Момчило Будимировић?

У калупу преноћи, а на полицама у комори зри дуже од два месеца. Таман је због храстове коре и плесни, а посебан због лековите и ароматичне биљке чубар која сиру даје јединствен укус.

“Захтеван јесте, и не може то свако да ради. Онај ко нема жељу, вољу и љубав према неком послу, он то не може радити. Сам поступак подсиравања и калупљења траје 24 сата. После тога он остаје у калупима и онда има процедура, а добијање оваквог производа. Сам начин добијања сира, иначе технологија, трајала је две и по, три године, и ми се тиме поносимо”, истиче Момчило Будимировић из Глушаца.

За килограм пуномасног полутврог сира потребно је и до 18 литара свежег млека. Поступак производње захтеван и дуг, а пут до купаца са квалитетним производом веома лак.

“Кад је у питању продаја овог сира, немам проблема. Он је сам себе продавао, од уста до уста, од руке до руке, сазнали шта је то, и стварно немам проблема са пласманом. Волим да се он продаје што више. Желели смо и радили смо нешто на томе, да то брендирамо, извозимо, направимо, нисмо дорадили'', наводи Момчило Будимировић из Глушаца.

Уз знање и вољу, на имању у Глушцима недостаје само радна снага. И на прагу девете деценије, професор у пензији, радо учи друге.

“Мој посао је да помажем, од почетка кад доноси млеко, и млеко почиње да се греје, да постигне температуру, па после сирим. Бели сир се вади одмах, а црни иде у калупе. То је захтевно, цео дан се остане скоро, зато што треба сурутку вадити полако”, објашњава Олга Угљешић из Глушаца.

Чувени сир из Мачве, добитник је бројних признања у земљи. Јединственост и квалитет, уз купце, потврђују и златне медеље са сајмова у Бриселу и Москви.