Како зиму дочекују једина четири ђака у Кузмичеву на Голији
Ђаци из голијских села устају када њихови вршњаци још увек увелико спавају и до школе пешаче без обзира на временске услове. У четворогодишњој школи у голијском селу Кузмичево је четири малишана. Сви су ђаци пешаци.
Два основца и два предшколца. Данас је магловито, а киша лије као из кабла. Један од предшколаца, Александар из Раста, последњег села пред врхове Голије, није дошао. Слави Аранђеловдан. Основци Стефан и Миљан од јутрос су у клупама.
“Зими бус не може да дође јер није очишћен пут, велики је снег. Ако моји могу да ме доведу, а већином не могу и пут је лош, па већином долазим пешке. Кад је зима баш је тешко и једино може пешке”, прича Миљан Бишевац, а његов друг Стефан Лончаревић додаје: „Понекад пешке, понекад нас неко вози, али више пешке идемо.”
Врхови Голије су под снегом. Не виде се од магле. Попут браће и сестара, пре њих, често ови храбри малишани први прте стазе по снегу током зиме. Пешаче од 3 до 10 километара.
“Двојица од њих живе близу, а када кажем близу то је неких два километра. Ето то је њима близу. А преостала два су неких шест, седам километара одавде. И то сад уопште није једноставно кад су тако мали, то може да траје и по сат времена. Страх, да ли ће успут некога или нешто срести, тако да уопште није једноставно.”, наводи учитељица Ивана Мијаиловић.
Ови дечаци са Голије биће последњи ђаци школе у Кузмичеву. У селима има млађе деце од њих, али родитељи планирају да се одселе.
Коментари