Ко су људи који су стварали историју Баната

После Сарајевског атентата почиње репресија над Србима у монархији. Нису поштеђени ни највиђенији Срби у Великом Бечкереку. Затварани су без суђења и кривице у логоре у Араду, Нађмеђеру, Кишкунхаласу, Добоју и још десет великих логора. Они који су имали среће да буду ослобођени, почели су у то време по живот опасну политичку борбу.

“Схватили су да морају да прекину са тим својим положајем, нису се мирили са ропством са гажењем основних људских права. У току 1917. а поготово од средине 1918. почели да се политички организују са намером да створе политичку организацију у овом случају Српски народни одбор”, каже Зоран Вељановић уз Музеја присаједињења 1918.

Политичка идеја којом су се знаменити Срби у Великом Бечкереку и другим деловима монархије водили била је забрањена у Аустроугарској. Са слабљењем монархије та идеја је јачала.

“Они су значајни зато што су једноставно имали снаге, храбрости, жеље и воље да све разлике које су биле међу њима ставе са стране. Они су имали жељу да се присаједине матици Србији и Краљевини Србији и можемо рећи да је тада то била велика храброст и велики ризик за њихове животе и за животе њихових породица”, објашњава Ванда Војводић Мицова из Историјског архива Зрењанина.

Емил Гаврила, Славко Жупански, Андрија Васић, Драгутин Мојић и још 29 знаменитих личности Великог Бечкерека описано је у истоименој књизи. Аутори су представили оне који су својим радом утицали на ток историје на простору Баната и први предложили присаједињење Баната, Бачке, Срема и Барање Србији.