Дан толерације: упозоравајући подаци о дискриминацији старих

Зорица има педесет једну годину а последјих десетак, откад је у фирми у којојје радила проглашена за технолошки вишак покушава да се запосли без успеха.

      
        “Имала сам један разговор пре пар година  где је саврсено протеко интервју малтене је досло до тога да ми се казе ‘додјите сутра на посо’
Медјутим дајте лицну карту да оцитамо податке и да се направи уговор ‘Уао па знате, имамо проблем, васе године”, каже Зорица Пешић из Ниша

       Ово је само јадан од примера старосне дискриминациј. Често су томе изложеније жене јер се од њих више очекује и по питању изгледа али динамика савременог живота  где су младост , снага и брзина императив не штеди никога.

   
     “У јавном простору у аутобусу у редовима у здравственим институцијама али и на друственим мрезама. Рецимо кад нека од тих старијих особа изнесе неки став па онда одмах имамо коментаре са алузијом на деменцију на геријатрију”, објашњава Лидија Станковић, Центар за социјални рад Ниш.
    
     “Дуза излозеност овом облику дискриманиције мозе утицани на физицко и ментало здравље на квалитет зивота, социјалну изолацију, усамљеност сто аутоматски повецава ризик од сваке врсте насиља и потенцијалног злостављања”, наглашава Бранкица Јаковић , повереница за заштиту равноправности Републике Србије.

     Старосна дискриминација којој је према статистици изложена скоро половина старих даље неретко води ка насиљу које се најчешће дешава у самој породици.
Према подацима повереника за заститу градјана, око 20% градјана старијих од 65 година и мускараца и зена трпи неку врсту насиља. Мање се ради о физицком цесце о психицком и економском насиљу а врло цесто долази и до занемаривања па и до конацног напустања.
    У нишком прихватилишту тренутно борави 14 напуштеих старих особа. А једини начин да нам ова слика не буде свакодневица је да изградимо друштво у коме ће старији да буду равноправни само са више корисног животног искуства.