Читај ми!

Хаљиница боје лила: Мода је променљива, стил је вечан, поручују Крушевљанке

Ма које да је боје, дезена или дужине – хаљина је одувек симбол женствености и елеганције. У крушевачкој „Кући Симића“ изложене су хаљине из приватног власништва – од прве половине 20. века до данас.

За ову прилику учеснице су одабрале најлепше и најдраже хаљине и са осамдесетак експоната од изложбеног простора направиле мали модни атеље. Неупоредиве по лепоти, значају или трајању, шивене код чувених кројачица или у породичној мануфактури, купљене у престижним бутицима у Београду, Милану, Паризу. Представљају оригинална сведочанства о значајним животним догађајима. Сећања на лепшу страну живота.

boxPluginImgЧини се да смо ми овакве хаљине ми имали у Радио-телевизији Београд седамдесетих година.

„Јесте то је она чувена емисија Образ уз образ Милене и Драгана, кад су биле сличне хаљине и то је вероватно била инспирација за ову хаљину која је ношена 1977. године на прослави матуре у новоотвореном хотелу ‘Рубин’, прва генерација крушевачке Гимназије”, каже Лидија Матовић, власница хаљине.

Тешко је претпоставити која је од ове две хаљине допутовала из Америке 1960. године, а која купљена за јубиларни рођендан прошле године у Лондону. Раскошне су и у тренду упркос разлици у годинама. Оригиналне попут хаљине са љубичастим принтом из 1970. сашивене од материјала купљеног у Робној кући Београд.

„То је период хипи покрета. Ми смо сви били да кажем у том покрету иако смо били у нашој дивној земљи Југославији. Носиле су се мини сукње врло”, истиче Верица Милановић, власница хаљине.

Мода је променљива, стил је вечан поручују Крушевљанке. Али шта је са малом лила хаљином?

„Зато што је мала црна хаљина одраз безвременске елеганције. А хаљиница боје лила је назив заправо кафанске песме која је већ заживела у народу као народна. Ја сам спојила та два појма и настала је ‘Мала лила хаљина’. Зашто? Зато што се неретко у обе ситуације и за модну писту, исто и за неки значајан догађај и за кафану одевамо слично. Јер желимо да нас примете. Желимо да смо запажене”, наглашава ауторка изложбе Зорана Драшковић.

На овај начин обележена је и петнаеста година од повратка сталне музејске поставке која се бави грађанском културом свакодневног живота од почетка 20. века до данас под кров Куће Симића.

субота, 19. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи