Дежурство на позајмицу: Зашто лекари не желе да раде у малим срединама

У дому здравља у Косјерићу на општој медицини тренутно раде само три лекара. Пре пандемије било их је четрнаест.

„Тако да сад је изузетно тешко организовати редован рад. Што се тиче дежурстава и ту смо у великом проблему. Остала су само два лекара која могу да дежурају. Међутим, ту је Здравствени центар изашао у сусрет, па нам долазе у испомоћ лекари из болнице Ужице, из Дома здравља Пожеге и Ариља. Тако успевамо да премостимо та ноћна дежурства. Међутим, дневни рад је у великом проблему”, каже др Илија Вукадиновић, директор ДЗ „Димитрије Питовић" Косјерић.

Мањак лекара је и у домовима здравља у општинама из којих долазе у испомоћ Косјерићу. У пожешком Дому за стара лица, годину дана је отворен конкурс за лекара опште праксе.

„С обзиром да запошљавамо лекара у установи и систему социјалне заштите, па верујем да није ни инспиративно младим лекарима, којима нажалост не можемо да понудимо дежурство, рад у трећим сменама, затим могућност одласка на специјализацију. Те самим тим, вероватно и нисмо први приоритет или прва жеља на списку за запошљавање младих лекара”, објашњава Виктор Шогоров, руководилац домског одељења за смештај старих лица ЦСР Пожега.

Због тога једну трећину времена ангажују лекара из пожешке болнице. У евиденцији Националне службе за запошљавање у Ужицу тренутно је 28 доктора медицине. Али нису сви расположиви одмах и за рад.

„Тринаест је у поступку стажирања и припреме стручног испита. Што се тиче једног лица, оно је ангажовано по јавном позиву стручне праксе за младе таленте у јавном сектору. И имамо пет доктора медицине, који се налазе на специјализацији. Од укупног овог броја њих девет је на евиденцији, који имају положен стручни испит и који активно траже посао. И оно што бих ја ту додала реч је о докторима медицине, који имају баш висок просек”, истиче Драгана Костић, сарадник за односе са медијима НЦС Филијала Ужице.

Управо због тога у појединим европским земљама им се нуди запослење, уз добре услове и високе плате, због чега многи и одлазе. Зато су у здравственим установама у Србији принуђени да ангажују и пензионисане лекаре, а то свакако не може бити дугорочно решење.