Дечја стаза у кањону Трешњице

Пре само деценију ђачком стазом до школе ишло је петнаестак ученика. Данас ниједан. Скоро свака породица из села на обронцима Бобије имала је неколико генерација које су тим путем ишле. Панићи из Горњих Кошаља три.

"Углавном смо устајали рано, негде око пола шест, шест и онда идемо даље и купимо другаре који су долазили из суседних места из Постења, доле из Мироша и тако даље. Значи, ми се сви скупимо око седам сати и онда сви заједно пролазимо кроз кањон", прича Марија Панић.

Једини пут који је од Кошаља водио до Трешњице дугачак је око 50 километара, а кањоном до школе требало им је седам. Око два сата у једном правцу, по сунцу, киши и сметовима.

"Ишли смо до најбезбеднијег места кроз најнебезбедније услове, али смо били сложни. Међутим, нажалост деца више не иду тим путем, то је једна од болних рана овог села, тај пут је затворен пролазе само планинари, деца више не иду, иду школским аутобусом", истиче Мирјана Панић.

"Генерације и генерације од прадедова, дедова ишле, никад није забележена нека тежа повреда или нешто. Изгледа сад да је било безбедније ићи неких ту седам, осам километара кроз кањон где станује поскок, где станује шарка, вукови, све, него данашња деца која иду пет минута до школе у граду", наглашава Новица Панић.

Када се магла повуче, нестварни призор без даха оставља све. Зато је ђачка стаза данас туристичка атракција и незаобилазно место скоро сваког туристе који посети Азбуковицу. Гостима се радују и мештани, јер наду за повратак младих у село виде у развоју сеоског туризма.

"Ово је сад јако лети приступачно, планинари пешаче по двеста људи додје дневно, људи су одушевљени", додаје Новица.

Кањон реке Трешњице дубок је око 500 метара, а дугачак више од 20 и део је специјалног резервата природе.