Рецепт из бакине шкриње

Кад се стопе слатки парадајз из лесковачке котлине и љуте папричице, па зачине по бакином рецепту – ето лесковачке љутенице која буди чула и отвара апетит. Већ улази у многе оставе широм Србије равноправно са лесковачким ајваром.

„Уназад десетак година дванаест колико се ја бавим прерадом воћа и поврћа она је тражен производ не у толикој мери колико ајвар, али више у односу на ловачку салату, пинџур и неке друге производе од поврћа“, каже Гордана Петровић.

Само у лебанској општини засади се четири милиона струкова парадајза. Паприка је већ заштитни знак лесковачке котлине. Препознатљивост се користи и штити. Шанса за велики број повртара. Из Удружења „Лесковачки ајвар“ позив да се придруже и прошире тржиште.

„Удружење не чине само произвођачи лесковачког ајвара и љутенице него и узгајивачи парадајза, паприке, љуте паприке и овом приликом позивам их да се придруже нашем удружењу да постану наши чланови како би себи и својим породицама обезбедили сигуран пласман“, наглашава Милан Петковић, директор Удружења „Лесковачки ајвар“.

Процес брендирања је дуг и скуп. Готово две године до заштите географског порекла лесковачке љутенице, петог лесковачког бренда. Од првог 2007. лесковачког роштиљ меса цео посао заштите гура Регионална привредна комора уз финансијску подршку града.

„Овим заштитама на добитку су као и прошли пут и треба да буду на добитку индивидуални пољопривредни произвођачи, индивидуална газдинства, у добитку је и регија, у добитку је и сама Србија да своје производе заштити пре него што неко то други уради“, каже Горан Јовић, директор РПК за Јабланички и Пчињски округ.

Роштиљ-месо, ајвар који има и међународни цертификат, спржа, специјалитети са роштиља, љутеница са одредницом лесковачки. До краја наредне године решење Завода за интелектуалну својину о регистрацији ознаке географског порекла могла би да добије и лесковачка мућкалица, неизоставна на менијима и престижних ресторана.