Где су бела јата гусака из банатских сокака

У Мокрину, селу које се поноси гускама, чувају све мања јата. Никола Никић има десетак гусака од којих не може да очекује неку озбиљнију зараду, чак ни од перја које и даље слови као највећа корист.

"У једно чупање би било можда око две киле, килу и седамсто осамсто, можеш да их чупаш четири пута годишње. Да не и бацали перје по дворишту и тако. Пре је то било сто кила кукуруза, као кила перја, е сад то не иде више тако", каже Никола Никић, одгајивач гусака из Мокрина.

Миклош Репергер једини гаји гуске у Остојићеву. Знао је за сезоне са хиљаду комада у јату, али и за године попут прошле када је због суше скоро угасио производњу. Ове године је кукуруз јефтинији дупло него лане, па је та погодност повећала Миклошево јато на 300 комада.

"Радили смо на томе да можемо перје продати тако да онда ћемо сигурно имати више гусака. А то да ли ћемо моћи продати перје то зависи једно две три недеље то ћемо видети да ли ће прорадити. Да ли ћемо перје моћи продати у Јапан, онда ћемо имати више гусака", истиче Миклош Репергер, одгајивач гусака из Остојићева.

Корист од гусака је вишеструка. Произвођачи наводе да је цена ограничавајући фактор што се слабо нађе на менију. Килограм меса је 800, а џигерица 3000 динара.

"Искрено да вам кажем користимо 2-3 можда 4 пута на породичној трпези. Углавном је то јесењи период. У трговинама се не може набавити. Или евентуално ту и тамо, али то није домаће. Значи домаће се може набавити искључиво на пијацама и наравно овде код нас у селу" наглашава Золтан Бачо, из Остојићева.

Да би промовисали коришћење овог меса у домаћој кухињи у Остојићеву организују дан посвећен спремању јела од гуске. Супа, паприкаш, печење, џигерица на више начина су деликатеси. Да би се ово спремало широм Србије, потребна кланица за прераду и бољи пласман у трговинама.