Колико ове године кошта славски ручак

Српска православна црква и верници данас славе Светог Луку, а многи српски домаћини своју крсну славу. Време слава наставља се и у новембру, децембру и јануару. Овај српски обичај, јединствен у свету, од 2014. године је на Унесковој листи нематеријалног наслеђа, а колико домаћине кошта зависи од њихових могућности и схватања крсне славе.

По традицији, домаћини из краљевачког краја не жале да потроше новац да би се за крсну славу угостили родбину и пријатеље. За Светог Луку, Драган Срећковић потроши, каже, најмање просечну плату.

„Имао сам равно 50.000, сад ми је остало четири”, каже Срећковић и нада се да ће бити довољно за два дана славља са по двадесетак гостију. Још мало па као Ивкова слава, каже. „Ми смо мали потрошачи, али велики пријатељи.”

Иако знатно „олакшава” кућни буџет, домаћини не одустају од обележавања крсне славе.

„Није јефтино, мислим на наше релације зараде и цене, није баш најјефтиније”, кажу Марко и Јована Милојевић, али ипак неће одустати, никад: „Зза нешто морамо да се трудимо и радимо.”

Многи су госте свели на минимални број, на најужи део породице, кумове и најближе пријатеље.

„Мање него претходних година, почевши од короне, ту смо направили мали прекид, и сада смо схватили да нам је слава не гозба него породица, и овај крст у који верујемо. Првенствано што нам је то слава да славимо, а не да се похвалимо”, кажу Зоран и Предраг Пантовић из Краљева.

За Јелену Ђиновић крсна слава су славско жито и колач, црно вино и свећа.

„Ко хоће, има вољу увек може да позове госте, пар гостију, ако не може више и лепо је имати овако време за славу, али сада како ће нам бити зима, надам се да ће нам бити блага”, наводи Јелена Ђиновић из Краљева.

Прослава крсне славе је једина непрекинута традиција код Срба још од времена покрштавања.