Производња четака у Лаћарку код Сремске Митровице

У више редова, под различитим угловима у столарском делу радионице, Павле на пареној букви ручно буши рупе за сваку четку. Прави их од различитих материјала, а најтраженије су од природних длака.

„Кад избушимо, пресечемо је овде, извадимо тај горњи део, и онда иде на облачење, да ли ћемо ручно, или машински. Ове четке се највише користе у млинској индустрији. Ради се од коњског репа, ниједна четка не може у млинској индустрији да очисти фину прашину, као коњски реп”, објашњава Павле Бојко.

Четке од коњске длаке су и најтраженије без обзира на то да ли су, како каже, ручне, подне или пајалице.

Пре 17 година Павле је направио прве четке. У почетку је производио само оне које се користе у домаћинству, а сада их углавном израђује за индустријске погоне.

„Доста се променило. Како су се Кинези појавили, слабо радимо те четке за домаћинство. Рибаће, пајалице, за флаше. Не уклапамо се у цену. Више смо прешли на те индустријске. Како тржиште захтева, тако се прилагођавамо”, наводи Павле.

Материјал за четке које настају по идеји купца, цртежу или узорку, у Срем стиже и са других континената.

„Имамо специфичан материјал који се зове тампико фибер или фибрис – то су влакна од кактуса. Ниједан други материјал не може да поднесе високе температуре и трење, ово је једини материјал који то може. Такође, радимо од коњске и свињске длаке. Овај фибрис набављамо из Мексика. Док коњски реп увозимо са Истока, из Кине или Јапана, а некад у специфичним ситуацијама и сами прерађујемо”, истиче Марио Бојко.

Четке различитих намена и величина које се на тржишту тешко налазе, репарирају и израђују и за купце из суседних земаља. Неке отац и син ручно праве по недељу дана.