Колико је сачуван аутохтони прокупац у постојбини
Први писани траг о Прокупљу, налазимо у Повељи кнегиње Милице из 1395. године којом винограде око града дарива светогорском манастиру. Од тада аутохтона сорта винове лозе, која се и данас гаји, носи назив прокупац.
Јесен се у Топлици поново препознаје по грожђу, најчешће по аутохтоној сорти „прокупац”, која се вратила у своју постојбину. Малобројни мали и средњи произвођачи, гаје је пре свега из љубави, жеље да наставе породичну традицију и да у свом подруму имају јединствено и квалитетно вино.
„Ја сам остао да будем неки патриота и да волим винову лозу и да је гајим и да ћу је гајити док сам жив”, каже Миливоје Стошић, виноградар из Рељинца.
И на плодним брежуљцима Гојиновца и Шишмановца подигнути су непрегледни шпалири ове аутохтоне сорте.
„Вреди што се прокупац вратио, свака земља је по нечему позната, од вина, односно сорте грожђа, тако и ми Срби треба да се поносимо на прокупац и да узгајамо нашу сорту”, сматра Драган Ковачевић („Топлички виногради” у Гојиновцу).
Прекретница у поновном оживљавању ове производње почела је пре петнаестак година, управо у Гојиновцу, где је у међувремену, уз десетине засађених хектара винове лозе, изграђена и савремена винарија, импресивне површине и изгледа, који је сврстава у ред малобројних у овом делу Европе.
Топлички воћари су ове године остварили нешто скромније резултате тамо где суверено господаре већ годинама – у производњи шљива, пре свега због временских неприлика, које су преполовиле род. Мање ће бити и сувих шљива.
„Прошле године смо осушили преко 21 тону, а сад упола мање. 2,6 евра су неки основни трошкови сушења, у производњи шљиве, откуп шљиве, дрва, рад, струја и око 2 евра, преко два евра да буде да би се то нешто исплатило”, наводи Саша Милосављевић, воћар из Горњег Гргура.
Када се радови у пољу заврше, наставља се дружење комшија и пријатеља уз казан и печење ракије.
„Мислим да није као раније. Ја сам овде ранијих година имао по двадесет људи који седе око казана и дружили смо се до касно у ноћ, међутим сада, као што и сами видите, мање народа, мање свега. Има дружења, али не као некада”, истиче Градимир Миловановић, воћар из Чунгуле.
Топлички воћари ових дана подвлаче црту, у очекивању стабилнијих и временских, али и тржишних прилика, јер од тога зависи судбина на хиљаде домаћинстава у овом делу Србије.
Коментари