Како планине Јастребац и Копаоник повезују два округа

Ако кренемо на исток у своје окриље примиће нас најшумовитија планина на Балкану. Оаза мира, чистог ваздуха до чијих врхова, језера и топлих минералних извора воде стазе здравља.

"Овде смо на Белој стени, на надморској висини од 1.256 метара. До Беле стене смо дошли од планинарског дома "Жарко Жарић" једном од стаза здравља која води довде", наводи Недељко Пештерац, планинар.

"Једна од стаза која спаја Топлички и Расинскичко језеро, то је једно од 3 језера која се налазе на Јастрепцу и које служи за водоснабдевање грађана Блаца", каже Љубиша Здравковић, председник ПСК Јастребац.

На Јастрепцу је уређено 300 км планинарских стаза, које спајају Поморавље са Топлицом. Великим гребеном од Ђулице до Беле стене пролази и чувени европски пешачки пут Е7.

"Превој Гребац повезује Мали и Велики Јастребац. У доба Немањића и владавине турака на овим просторима локално становништво је управо овим путним правцем, а преко Прокупачке косе прелазило из турског у стару Србију како су они тада говорили, а ми би данас рекли из Топлице у Расински округ. Ово је био важан путни правац за развој сточарства, пољопривреде и посебно трговине", истиче Евица Јеремић, планинарка из Крушевца.

У благодетима топлих јастребачких извора уживале су многе крунисане главе, које нису заобилазиле ни суседни Копаоник. Одавде је, легенда каже, из Јанкове клисуре, идући ка западу до врхова планине сунца дошао и цар Душан са својом свитом, августа 1336., обилазећи своје руднике.

Владару зачуђеном понуђеним ђаконијама објаснили су да се због дуге зиме топличке овце касно јагње, а трешња позно зри. Због сунца у Жупи грожђе порани, а вино је хладно јер се врхови често забеле и пред крај лета. Непроцењиво природно благо највећег планинског масива у Србији чува се у срцу Националног парка.

"Оно што повезује Топлицу са националним парком Копаоник то су пре свега речна богатства. Већи део нашег речног богатства, односно потока и река својим речним токовима се улива у топлички слив тако да је то нека конекција Националног парка и Топлице пре свега чиста вода”, објашњава Предраг Шумарац, из НП Копаоник.

Природа и клима погодовали су и развоју туризма, тако да Копаоник данас има два центра: Суво рудиште, на самом врху, и Брзеће нешто ниже, ка Брусу и Топлици.

Златко Миленковић, директор ТР Копаоник наводи: "Пре 3-4 године основана је Туристичка регија Копаоник која је објединила туристичку понуду Куршумлије, Бруса, Рашке, Врњачке Бање, Александровца и општине Блаце. Предност је зато што је обједињен и зимски и летњи туризам, и сада у целој регији туризам траје свих 12 месеци."

Туризам је само једна једна од нераскидивих нити које спајају Копаоник и Јастребац, планине чији се обронци додирују у Јанковој клисури, које се по много чему разликују, али и допуњују баш као и људи који живе крај Топлице и Расине.