Средњовековни манастири и цркве у Топлици

Куршумлија је у средњем веку била прва престоница Стефана Немање који је између 1159. и 1166. године саградио своја прва два манастира – Светог Николу и Пресвету Богородицу. Они сведоче о времену стварања српске државе а подигнути су на узвишењу одакле се пружа најлепши поглед на Куршумлију.

„Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и једним од утемељивача Српске православне цркве. После састанка са Манојлом Комнином, византијским царем у Нишу, око 1159. Стефан Немања је добио дозволу да подигне два манастира у Горњој Топлици”, наводи Драган Симић, историчар уметности.

По добијању аутокефалности српске православне цркве и проглашењу Саве Немањића за архиепископа 1219. године, по писаним подацима, у Манастиру Светог Николе, где је провео део детињства, он је крстио свог првог верника. Манастир је касније паљен, рушен, пљачкан, а последњих деценија интензивно се ради на његовој обнови.

„Веома велики значај има за нас да се овде окупљамо око светог олтара, око светог престола, свете литургије и хвала Богу да је овај манастир заживео после 323. године”, наводи јеромонах Симеон, настојатељ Манастира Свети Никола у Куршумлији.

„Истраживања су показала да је у порти Манастира Светог Николе пре саме цркве средњовековне постојало једно римско гробље, тако да су истражене и римске гробнице у којима су проналажене и стаклене римске амфоре, чаше, новац, из периода од четвртог до шестог века. Пронађен је велики број црквеног мобилијара, налази као што су средњовековни накит, веома посебне израде, затим крстови, привесци од стеатита који се могу датовати у период од 12. па све до 17. века”, наводи археолог Милан Савић.

Стефан Немања је другу задужбину у Топлици Манастир Пресвете Богородице, посветио својој жени Ани која се овде замонашила као Анастасија. Претпоставља се да се средином 15. века о овом манастиру старала Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, жена султана Мурата Другог, која је у близини имала своје дворе.

У близини Пролом бање, налази се и једина црква брвнара у Топлици – Лазарица, посвећена кнезу Лазару.

Верује се да је кнез пред бој на Косово ту довео војску да се причести и помоли Богу. И данас у порти цркве расте шест стабала шљива које су испреплетане баш онако како се претпоставља да се војска окретала око цркве. Једна од најстаријих светиња у Топлици, али и у Србији, је Храм Светог великомученика Прокопија у Прокупљу, чији најстарији сачувани делови потичу из 10. века.

„Први писани историјски траг о моштима Светог Прокопија датира из 1074. године, када је записано да су Мађари запалили Ниш и однели руку Светог Прокопија у Сирмијум. Дакле, 1386. године мошти Светог Прокопија долазе у овај храм који је до тада био посвећен Пресветој Богородици и од тада овај храм бива посвећен Светог великомученику Прокопију", каже протојереј Никола Илић, старешина храма Светог великомученика Прокопија у Прокупљу.

По предању, у Топлици је столовао Југ Богдан, таст кнеза Лазара који је недалеко од овог храма, на темељима рановизантијске базилике, саградио малу цркву коју народ назива Југ Богдановом црквом и посветио је пресветој Богородици.