Како се живи у планинском селу Шатри, уз саму административну линију са Косовом и Метохијом

Хладан ветар са околних планина најављује скори долазак зиме. Обезбеђивање огрева, тренутно је најважнији посао у планинском селу Шатри, уз саму административну линију са Косовом и Метохијом.

“Спрема се зима полако. Морају дрва да се спреме. Његово је време сад, јесен, јесте још лепо, али сад кад га окиша, готово је”, каже Иван Радоичић из Шатре.

Иван је један од ретких младих људи који је остао на овим просторима. Са супругом и мајком, подиже петоро деце. Живе углавном од продаје сточарских производа и онога што сами произведу.

“Имам дванаест говеди, са телацима, 160 оваца, козе. Сир продајемо, неће овде нико да долази за млеко, мала је то количина”, каже Иван Радоичић из Шатре и додаје да је мало домаћинстава која производе сир: “Мало, нема ни стоке. Све су затворена домаћинства, има неки пензионери долазе лети. Само да има народа 'било би боље, али нема.”

У домаћинству посла има за све укућане. Користе лепо време за испашу стоке, како би што више припрепремљене сточне хране сачували за зиму.

“Цео дан их чувам, до мрака. Организује се дан, од ујутру до увече има посла”, каже Снежана Радоичић из Шатре.

Када нису у школи или предшколском, помажу и најмлађи чланови породице, свако према својим могућностима. Анђела је већ савладала и све вештине управљања трактором и пољопривредним машинама.

“С татом у ливаду кад смо ишли, он ми је давао и временом, научила сам. Сад сама, све што треба, могу. Сад смо радили силажу, ја сам помагала, ја сам и вукла и са трактором сам све млела сило комбајном”, наводи Анђела Радоичић из Шатре.

Далек је пут до школе, до које долазе пешице, трактором и таксијем. Не жале се, али када снег зими напада, кажу, много би им значило да такси линија иде бар два километра дуже.