Читај ми!

Топлица - од неолита, до места где се стварала српска средњовековна држава

Положај Топлице увек је био важан и Дубровнику и Цариграду јер је ту била граница на којој се царинила роба. Због географског положаја и трговачког значаја, велможе су ту градиле цркве и утврђења, попут овог на Хисару у Прокупљу. Археолошка открића у селу Плочник показала су да се још у неолиту овде топио бакар.

Топлица је смештена у долини истоимене реке окружене планинама Јастербац, Копаоник, Радан, Видојевица и Пасјача. Због плодног тла и термалних вода ово подручје насељавале су већ праисторијске заједнице. На темељима старих насеобина настали су и Куршумлија, Блаце и Житорађа. Територија Прокупља, седишта округа, била је насељена пре шест хиљада година, на шта указују археолошка налазишта.

,,Најстарији трагови људи који су живели на овим просторима припадају времену 5 до 6 хиљада година пре наше ере, дакле старијем неолиту. То не искључује да има и старијих насеља, јер је економија та која је диктирала то где ће људи живети'', објашњава археолог Јулка Кузмановић.

И у време Римљана топлички крај је био важан рударско-трговачки рејон, али је процват доживео у доба Немањића, када је Куршумлија била место духовног и државног уздизања Србије.

"Немањићи су јако добро знали да искористе рудно богатство планине Копаоник, Радан планине и почели су да кују свој новац. Отуд је у народним песмама 40 товара блага, отуд у историјским изворима трг код Куршумлије где се размењивало гламско сребро које је копано на Копаонику'', наводи археолог Јулка Кузмановић.

До индустријализације, више од 80 одсто становништва бавило се земљорадњом, воћарством и сточарством. Фабрике металске, прехрамбене и текстилне индустрије, запошљавале су више од 10 хиљада радника, као и шумско-индустријски комбинат Копаоник у Куршумлији, где је радило готово 3 хиљаде људи.

,,Те фабрике су кроз процес приватизације практично све нестале што се одразило и на број становника па смо од стоједне хиљаде становника 2002. године дошли на број становника испод 80 хиљада”, каже Драган Пауновић, економски аналитичар.

Процес опоравка топличке привреде задњих десетак година био је долазак страних инвеститора.

,,Са својим доласком компанија Леони темељно и систематично гради свој портфолио домаћих добављача. Тренутно их имамо нешто више од 700, а у самом граду Прокупљу радимо заједно на развоју више од 250 локалних добављача. Колики је значај компаније Леони за локални развој и за развој привред говоре подаци да смо само прошле године за републички развој и у републички буџет допинели са 48 милиона евра”, наводи Јелена Спасић, директор људских ресурса у компанији Леони.

Топличани годинама шансу траже и у развоју туризма, јер је природа овде више него дарежљива.

,,Са 650 радника ми смо носиоц и туристичког и економског развоја овог краја... Развијамо трговину, угоститељство, развијамо пољопривреду. Грађевинске фирме имају интерес да раде са нама тако да је то један потенцијал који покреће цео овај простор'', каже Радован Раичевић из АД Планинка Куршумлија.

Од почетка године, Топличке бање, природни феномен Ђавољу варош и Немањине задужбине посетило је 120 хиљада туриста међу којима је трећина странаца.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи