Књижевница Весна Голдсворти са панчевачким гимназијалцима

Панчевачки гимназијалци били су веома узбуђени и заинтересовани за разговор са књижевницом Весном Голдсворти, а највише питања имали су у вези са делом „Чернобиљске јагоде“. Она га је писала пре 20 година, када јој је дијагностикована тешка болест и када је хтела да остави књигу сећања за свог малолетног сина. Мемоарска проза о одрастању у бившој Југославији занимала је младе генерације, које тај период нису доживели.

“Било ми је драго што сам могла да присуствујем овоме. Допала ми се књига и радо бих прочитала још коју”, каже Тамара Величковић, ученица.

Ања Миленковић истиче: “Она је невероватна списатељица и много ми је драго што сам се нашла у оваквом друштву и колективу. Феноменално пише, феноменално се изражава и толико тога је постигла у свом животу.”

“Они су се дивно припремили, питања су била изузетна, књигу су разумели боље него одрасла публика. Ја мислим зато што су блиски публици за коју сам ја писала, за своју децу, за будуће генерације, и то ми је јако драго”, наглашава Весна Голдсворти, књижевница.

Књижевница је одговарала и на многобројна питања о самом писању, које је њој лично доносило олакшање у тешким тренуцима. Тај посао је тежак, али најлепши, каже. А на питање професорима да ли међу школарцима има будућих писаца, одговор је позитиван.

“Апсолутно, и то не један. И ја се надам да ћете за неколико година овде стајати са неким од ових дивних ђака и да ће они давати интервју”, наводи професорка Александра Михајловић.

Како би то и доказала, једна од ученица написала је и прочитала песму посвећену Весни Голдсворти, која је на диван начин заокружила дружење деце са списатељицом.

“Ви тако лепо, Весна, пишете, кроз странице књиге дишете. А од Бога сте тражили само једно, за сина да завршите књигу срећно. У Вама ватра жива гори, пуцкетав пламен нов почетак створи. Хвала Вам на посети дивној, стварно нам је мило и задовољство било”, закључила је кроз стихове ученица Јована Живановић.