Читај ми!

Зашто је Јонуз Шкријељ одлучио да обнови Синагогу у Новом Пазару

У јеку израелско-палестинског сукоба, доброчинство једног Новопазарца враћа веру у љубав, човечност и поштовање. Јонуз Шкријељ је је пре неколико година обећао својој мајци Садији да ће испунити њену последњу жељу да обнови Синагогу у знак сећања на њене комшије и другарице Јеврејке страдале током немачке окупације Новог Пазара 1942. године.

Бол и сећање на тренутак када је беспомоћно посматрала како Немци одводе у логоре смрти њене другарице Јеврејке - годинама су из сна будили Јонузову мајку Садију. Усред ноћи гледала би заједничку фотографију из школских дана. Ту фотографију стару скоро девет деценија још увек чува њен син Јонуз у породичној кући.

"Шест другарица ту у првом реду с лева на десно на тој фотографији седећи, које седе и помињала би њихова имена и плакала би и то је онда... и тако често у тим некаквим разговорима она би говорила да јој је било жао што није могла, али она је имала непуних 13 година, да она њима нешто помогне, да их спаси", присећа се¤ Јонуз Скријељ, иницијатор обнове Синагоге у Новом Пазару.

Јонузова мајка Садија је као девојчица зивела у Черкез махали која се наслањала на Својбор. У тим насељима Бошњаци, Срби и Јевреји чинили су по једну трећину становништва. Живели су ту три века заједно све до немачке окупације.

"Живот међу њима је био идиличан, а мој дед је мојој нани, пошто је ту становала госпођа Рена са та два сина рекао' то ми је и мајка говорила: "Немој случајно да се и тиква скува, а да се не позове госпођа Рена са то двоје деце", каже Јонуз Шкријељ.

Пре немачке окупације У Новом Пазару живело је око 300 Јевреја. Скоро све јеврејске породице у том граду били су Сефарди пореклом из Шпаније и Португалије. Говорни језик био им је жудео'еспањол односно мешавина хебрејског и шпањолског језика. Тај језик су Сефарди звали ладино. Имали су своје куће, школу, дућане и храм Синагогу коју су Немци порушили током бомбардовања Новог Пазара. Да Јонуз обнови храм њених пријатеља и комшија била је Саидина последња жеља.

"Тај објекат који би био као меморијална соба, он би у ствари служио као сећање на те људе који су живели у том времену. Тај објекат би наравно потпао под управу Музеја, локалног музеја у Новом Пазару", каже Јонуз Шкријељ.

Јонуз Шкријељ има 73 године. Дипломирани је инжењер електротехнике, бави се метафизиком. На зиду његове собе слика једне од јеврејских кућа, коју је насликала његова ћерка професор ликовног образовања.

"Претпостављамо да ће уз подршку градских власти и Републичких власти у сарадњи са Музејом у Расу та институција обновити и требало би да буде место религије, сећања односно пре свега сећања да би се пре свега грађани и посетиоци Новог Пазара упознали са историјом Јевреј. Ми смо у договору са Ментом Ментовићем који је један од ретких преживелих иу Београду и да подржимо ту акцију и ето сва су надања да ће се то у наредном периоду покренути. Такође препознајемо потребу да се мост који је повезивао маалу нека плоча постави", каже Давор Салом, председник надзорног одбора Јеврејске општине у Београду.

О новопазарским Јеврејима објављена је и књига чија је промоција одложена због сукоба на Блиском истоку.

среда, 17. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару