Пећина Рисовача открива тајне живота у леденом добу

Како је изгледао живот на планети Земљи пре 50.000 година? Одоговор на то питање крије се и у пећини Рисовачи у Аранђеловцу. Кроз својеврсни тунел од 190 метара ризница живота и културе неандерталаца и животиња из леденог доба.

“Највећи утисак на мене свакако су оставили докази о боравку човека и животиња пре свега мамута, јер ипак ми њега везује за неке хладне пределе северних и јужних полова”, каже један посетилац.

И на константној температури од око 10 степени чувају тајне исто толико, које се откривају од 1953. када је почело истраживање пећине. На хиљаде фосилних остатака, не само мамута, већ и пећинског медведа, џиновског јелена, степског носорога и бизона, кабалоидног коња.

“Овде су наиме пронађене алатке од кремена и од кости које су неандерталци користили у свакодневној борби са природом”, наводи Олга Старчевић, кустос-археолог у Народном музеју у Аранђеловцу.

Ти трагови прошлости од 1987. привлаче посетиоце из свих крајева Србије.

“Ово је један од најважнијих и најпосећенијих локалитета на простору Шумадије који годишње обиђе преко 40.000 посетилаца”, каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

70 година од откривања пећине и четири деценије од њеног проглашења за културно добро од великог значаја повод за представљање монографије "Заштићено геонаслеђе Србије".

“Приказано је само 75 најрепрезентативнијих обејката, који на неки начин осликвајау сво то богатство које Србија поседује”, каже Марина Илић из Завода за заштиту природе Србије.

Међу њима и Велико ратно острво, Делиблатска пешчара, кањон Увца.