Потребна помоћ добрих људи да Огњен прохода

Тренутак о коме је десетогодишњи Огњен сневао. Сам на својим ногама.

“Јако весело и срећно и радосно. јер нисам очекивао да ћу икада стати, али видео сам да је заправо могуће”, каже Огњен Стојановић.

Тих неколико секунди дају снагу да се често исцпљујућа борба настави. И те како се умори после вишесатних вежби, свакодневно. Али очигледно је да ефекта има.

“Ја сам тамо ишао 5 сати само вежбам имам само једну паузу -Је л се умориш? -Баш се уморим”, наводи Огњен Стојановић.

“Огњен почиње да стоји на кратко али је успех за нас видљив. То су роботи на којим Огњен свакодневно вежба по 5 сати и рехабилитација коју спроводи са терапеутима”, каже Маријана Стојановић, Огњенова мама.

Посебно му је напорно, каже Огњен кад је школа поподне, тада буде на два три часа, па из школе право за Ниш. Уз помоћ другара труди се да изгубљено надокнади.

“Добар сам ђак, лепо пишем, другови ми помажу. Волиш да идеш у школу? Да, волим јако волим”, каже Огњен Стојановић.

Због осмеха који му не силази са лица и снаге коју има Стојановићи немају право на предају. Живе скромно од очеве плате који има пуну подршку послодавца, али за Огњенове терапије потребно је 460 000 динара, а месец брзо прође.

“Он ради тамо добија све што треба чак добијамо помоћ од њих у сваком виду, и слободних дана и новчану помоћ све похвале за њих”, наводи Маријана Стојановић.

Дијагнозу спиналне мишићне атрофије Огњен је добио у трећој године. Већ дуже време три пута годишње прима лек спинразу. Због сколиозе морао би да иде и на базен, али тренутно нема ко са њим да ради. Циљ је само један.

“Да проходам, и све је боље, да”, каже Огњен.

Хуманост и солидарност Стојановићима су већ годинама потпора. Неопходне су им и надаље. За Огњенов први корак 319 на 3030 или 3 на 3800.