Проблеми са сетвом пшенице у Средњем Банату

На њивама Паље Захорца, пољопривредника из села Арадац код Зрењанина, биће око 50 хектара пшенице. Поштоваће плодоред и даће шансу још једном овој култури, иако су, каже, цене на тржишту свакодневно у паду.

„Ми сејемо исто као и лане. Не можемо да оставимо земљу, шта ћемо. Навикли смо да радимо, али овако ако буде цена свега овога, неће бити добро. Мало смо смањили ђубриво да се не излажемо пуно трошковима", објашњава Паљо Захорац.

Пољопривредници сматрају да тешкоће кризе на тржишту основних пољопривредних производа не подносе сви једнако. Кажу да трговци и увозници не најављују никакву врсту помоћи.

„Они нек се одрекну те марже, нек се одрекну што се тиче вештака и што се тиче семенских кућа. Они се не одричу, само дижу цене, а наши импути остају све нижи и нижи. Е, док је то тако, то тако и иде. Нажалост, угасиће се пуно малих", сматра пољопривредник из Мале Босне Драган Антуновић.

У сетви пшенице ратари већ најављују да ће због паритета од 1 према 4 меркантилне за семенску пшеницу, користити семе са тавана и тако штедети. То је привидно, подсећају стручњаци, јер касније због евентуалних болести принос буде нижи. Ово је и прилика да се размисли и о моделима рада који омогућавају уштеде на други начин.

„Ми смо давно покушавали да убедимо пољопривреднике да се удружују, да праве машинске прстенове. Не мора бити осам комбајна у селу, ако су довољна два или три за површину коју имају. Лоше размишљање је да напустимо технологије које смо до сада имали, нећемо ђубрити, смањићемо број ђубрења. Нећемо с тим добити ништа. Ми морамо задржати ниво производње, квалитет који имамо. Ми морамо ићи ка савременим технологијама", каже др Александар Седлар са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Они који се не двоуме око сетве пшенице требало би то да ураде до краја октобра јер ће и тако смањити трошак. Свака каснија сетва захтева и више семена бар за десет одсто.