Какве су везе позоришног и филмског света и Новог Бечеја

Дилетантску позоришну дружину Нови Бечеј је имао још 1830. Тридесет година касније ово позориште се представило у Новом Саду и то је било пресудно за идеју о стварању Српског народног позоришта.

Прво војвођанско позориште је 1830. у Новом Бечеју основао Антоније Брежевски, а у првој половини 19. века овде су биле активне још три глумачке дружине. Најупечатљви је утицај породице локалног свештеника Луке Поповића чијих су пет кћерки, пет зетова два сина, снајке и сви унуци, чак 23 члана породице били глумци.

"Та династија глумачка пуних 90 година је била на сцени. У тој немаштини, тако бар биографи пишу, да је доста била сиромашна та породица и да су онда девојке тражиле где ће наћи неки посао, а биле су веома талентоване што се касније видело, јер не треба заборавити да су многе улице понела њихове имена. У Врањеву је позоришни живот почео много раније од 1860. године када је најпознатије име Јован Кнежевић Цаца основао своју трупу која је имала многа гостовања", наводи Стеван Давидовић, хроничар Новог Бечеја.

Четрнаест глумаца и глумица из те новобечејске трупе била је окосница Народног позоришта у Новом Саду, касније и у Београду, а за то је заслужан Бранислав Нушић. Чувени комедиограф и писац у Новом Бечеју је боравио више пута, док је током једномесечне посете породици Пивнички написао овде и грађанску сатиру "Свет".

"Нушић је препознао врло талентоване глумце из Врањева, односно Новог Бечеја који су били глумци у Српском Народном позоришту и довео иху Народно позориште у Београд. Међу њима су пре свега Теодора Боберић Арсеновић, Гита и Војислав Турински. На препоруку и сугестију Аге, како ми Бранислава Нушића зовемо у породици, они су основали дечије позориште "Рода", а сада "Бошко Буха"“, каже Небојша Нушић, унук Бранислава Нушића.

Бројна имена света позоришта и филма везана су за Нови Бечеј. Међу бардовима театра, свакако су међу најпознатијима браћа Славко и Никола Симић. Глас чувеног Душка Дугоушка рођен је тако управо у вароши на Тиси.