Шта је остало од Панонског мора у Сланом Копову

Слано Копово, које је 2004. године проглашено за светски значајно водено станиште по Рамсарској конвенцији, простире се на 976 хектара. Трећину простора заузима плитко језеро које се пуни атмосферским падавинама и подземним водама. 

У сушним периодима овде нема воде, али остаје слано тло са 11 пута већим концентрацијама сулфида и сулфата од уобичајених на војвођанском земљишту.

„То језеро које је суво и велика количина соли резултирало је да се на овом подручју налазе неке врсте биљака које су специфичне само за ово подручје, а реч је о халофитним биљкама, односно јурчици и стаклењачи које овде можемо видети и по којима је ово место познато”, каже Дарко Лазаревић, биолог и стручни сарадник Ловачког удружења Нови Бечеј.

„Сланост је та кад има воде једанаест до дванаест посто, процената соли. И ето ту је и лековито блато. Могу да кажем да помаже против реуме и тако. И тамо где је блато најпре осуши, значи ту ти је жариште. То сам ја научио од мојих старих и тако да је то корисно, само ето не користи се”, објашњава Живојин Драгић из Новог Бечеја.

Овај специјални резерват једно је од најважнијих станишта птица и миграциона станица за више стотина хиљада мочварица које путују са севера Европе на север Африке. Овде остају неколико месеци и велико су богатство Сланог Копова, јер током зиме окупљају бројне орнитологе који долазе да их изучавају и посматрају.

До сада је на Сланом Копову регистровано 220 различитих врста.

„То су врсте које нису типичне за ово подручје, попут шљукарица, галебова и тако даље. Ускоро можемо за неких месец, месец и по дана да очекујемо и долазак патака, гусака и наравно, оно што у ствари представља заштитни знак Сланог Копова, ждрала", каже Дарко Лазаревић, биолог и стручни сарадник Ловачког удружења Нови Бечеј.

На Сланом Копову изграђене су три осматрачнице за љубитеље природе, а постављене су и информативне табле са фотографијама птица које су деци посебно занимљиве. Удружење ловаца забранило је лов у резервату, тако да срндаћи, зечеви, фазани имају свој мир, што погодује и птицама које долазе у госте и можда и зато радо, сваке године, посећују ово заштићено подручје.