Од грумена земље до крова: Како настаје новобечејски цреп

За пшеницу, кукуруз, сунцокрет, винограде и пашњаке – за све је корисна новобечејска земља. У последњих скоро 120 година, од ње праве и цреп јер је, кажу, за то – посебно квалитетна.

Да би од грумена земље настао цреп, мора да се обави сложен технолошки процес који траје најмање десет дана. Грујица Рођенков је свој радни век провео у „Полету”, добро познаје процес производње у коме се сирова глина доводи до честице земље величине пола милиметра.

boxPluginImg

„Када се земља ископа у ту нашу површинску рупу, долази у прераду где се преради, онда иде у базене где одстоји неких недељу-две дана. Пролази кроз пар машина, долази на пресе где се оцртава рељеф”, објашњава радник Грујица Рођенков.

Да би испунили годишње планове у овом колективу морају да организују превоз 200.000 тона земље од глинокопа до пет километара удаљеног погона.

Годишње се произведе 35.000.000 црепова, од којих се половина извезе, наглашава директор производње Владимир Нађалин:

„Последње сад што је урађено и завршено ове године је инсталација три нове пресе које су срце производње и вредност инвестиције је преко три милиона евра.”

Највећи део енергије у производњи црепа троши при снижавању влаге у глини са 18 на 2 процента и за печење на температури од 1200 степени Целзијуса.