Како светле диње на месечини на Бисерном острву

Тиса је ту направила кривину због које део Баната прелази у Бачку. Неки сматрају да због тога, само овде успева сорта грожђа - мускат крокан.

Тиса је крајем 19. века често плавила домаћинства, шуме и плодне оранице код Новог Бечеја и тад је одлучено да се прокопа канал и да се река преусмери. Тако је на 980 хектара настало Бисерно острво са изузетно плодним земљиштем и веома повољном микро климом.

"Стара Тиса то је меандер који је најдужи на реци Тиси, простире се на 24 километра, простире се на три општине, назали се на три општине. Богата је са животињским светом, имамо много птица, око 160 врста птица. Имамо рибе 23 врсте, врсте гмизаваца, водоземаца. Имамо неких тридесетак пари видри, које доказују да је вода изузетног квалитета и чиста", каже рибочувар Зоран Давидовац.

Ово специфично место добило је назив Бисерно острво захваљујући грофу Гедеону Рохонцију који је одлучио баш овде крајем 19. Века да се бави повртарством и виноградарством.

"По причама, колико смо ми чули, настало је када је гроф Рохонци садио плантаже диња, где би те диње за време месечине светлуцале као бисери и од тада би добило назив Бисерно острво“, каже Дамир Толмач из Парка природе "Стара Тиса".

Гроф је био велики боем и једне ноћи у винском подруму картајући се са пријатељима договорио се да ко следеће године донесе бољу сорту винове лозе на поклон добија два коња вранца.

Гроф Гедеон Рохонци још крајем 19. века из северне Африке на ово подручје донео је прве чокоте винове лозе Мускат Крокан које је специфично по укусу, ароми и златно жутој боји.

Убрзо је гроф Рохонци засадио виноград на 100 хектара, а поред вина грожђе је продавао у корпама од прућа, а на сајму у Паризу 1890. године добио је Гранд при за паковање,а у Будимпшети 1904.године на свом штанду је импровизовао производњу вина од бербе грожђа до флаширања. Данас још само овде због специфичних услова у неколико винограда успева Мускат Крокан. После Другог светског рата Рохонцијев летњиковац на Бисерном острву је национализован и додељен је пољопривредном добру "Соколац". Он је данас веома руиниран и склон је паду. Уколико се не сачува биће избрисан и део историје овог мистичног места.