Четкање пред зиму: Има ли Врање довољно димничара

Посла имају напретек, резервисани су и наредних недељу дана. По позиву димничари дневно очисте или пробију димњаке у педесетак кућа у граду, а повремено и у селима. Посао, кажу, није лак.

"Најтеже је по крововима што се пењемо, није свуда као овде, негде су куће високе куће, некад се и на зграду пењемо", истиче Млађан Станојевић.

Димничари су дефицитарни у Врању, петорица чисте 12.000 оџака. Конкурс за пријем стално је отворен, а нови радник, Саша Димитријевић, примљен је пре три месеца.

"Радио сам дуго грађевину, а ово делује као сличан посао, тако да сам се највише због тога одлучио", наводи Димитријевић.

Највише посла на терену имају пре и током зимске сезоне, када се препоручује да се димњаци очисте два пута. У предузећу Комрад димничарима су обезбедили нову опрему за рад.

"Набавили смо им те нове бицикле, то је нешто што смо били у могућности. Током зимског периода се и ми трудимо да објаснимо грађанима да због опасности (они се пењу на кров) чисте оџак из куће", истиче Нела Цветковић, извршни директор у ЈКП Комрад у Врању.

Верује се да димничар доноси срећу, када га виде људи се хватају за дугме или узимају жицу из четке.

"То је као неко сујеверје да оџачари доносе срећу, да ли је истина или мит не знам ни ја", каже Млађан Станојевић, оџачар.

Врањски оџачари имају лиценцу за рад, прошли су све обуке. Због тешког посла имају бенефицирани радни стаж, два месеца на годину дана.