Маглич - легенда у магли

Вео тајне ко је саградио Маглич непрозиран је колико и најгушћа магла која често обавија тврђаву високо на литици изнад Ибра. Народ верује Јерина Бранковић, проклета Јерина, историчари тврде краљ Урош I Немањић. Маглич је свеједно, био изграђен да заустави најезде војски са истока и севера и контролише караванске путеве.

Са опсадним зидовима ширине два метра, осам одбрамбених кула висине до 20 метара, окружен са три стране реком Ибар а са четврте заштићен дубоким шанцем, Маглич је без сумње, врло снажна тврђава изграђена да издржи нападе и дуге опсаде. Чврсти бедеми, куле и стрма литица одвраћали су нападаче од јуриша, а такозвани Мали град, заправо највиша Донжон кула са великим резервоаром за воду, и од опсаде.

„Није било никаквих епских битака које су се водиле на простору утврђења Маглич. Зна се из историјских извора да су у једном периоду турске управе турски војници боравили на простору тврђаве Маглич, односно, да су користили тврђаву за своје потребе, али не можемо рећи да је одиграна нека велика историјска битка", каже директорка Завода за заштиту споменика културе Kраљево Kатарина Грујовић Брковић.

Ма колико високо се уздизао изнад клисуре Ибра и био неприступачан Маглич је релативно лако изграђен.

„Немањићи су користили камен са самог места. Са самог локалитета са једине приступачне стране, копнене, је ископан ров за који многи знају. Испод саме Донжон куле 20 метара дубок ров и из тога је извађен камен и направљена тврђава", обајшњава археолог Милош Сретеновић.

Kамен за Маглич се више не ископава на врху брда. Довлачио се коњима и магарцима 70 - тих година прошлог века, а на рукама у протекле три године када су почели конзерваторски радови на ободним зидовима.

„Завршено је оно што је било најхитније, а то су три западне куле на којима су санирана најозбиљнија оштећења и онда се наставило јужним бедемом. Ове године ћемо завршити јужни бедем и стићи ћемо до цитаделе", наводи архитекта Горан Kужић.

Мост који води до тврђаве је однела бујица пре три године. Људи ипак долазе и уживају у погледу са највиших кула.

„Kада нема моста овде свакога дана, захваљујући скели дође по више од 100 туриста не само из Србије већ и из иностранства. Очекујемо да ће са стварањем тих услова, пре свега са квалитетним паркингом и са мостом који води до ове стране Ибра, доћи до процвата Маглича", каже Игор Тешић из Туристичке организације Kраљева.

Нови висећи мост, најављују надлежни, биће завршен до краја идуће године. Упоредо са прилазима Магличу биће настављени и радови на конзервацији цркве Светог Ђорђа, палати и осталим објектима унутар тврђаве.