Само у Краљеву можете чути речи: СИЏА, ЏУПРИ, ЛАЧО... Шта значе?

Са које год стране света да дођете у Краљево он ће вас први дочекати. Са шајкачом на глави, пушком у десној и барјаком у левој руци, поносно стоји на Тргу српских ратника. Подсетник, орјентир и највећи симбол града.

Наш Милутин. Заправо, ово је споменик српским ратницима који су страдали у ратовима од 1912-1918. године. Изграђен тридесетих година прошлог века, неколико пута је дограђиван и измештан, да би за стално био враћен на централни градски трг 1982. године. Многи верују да је популарно име добио по делу Данка Поповића “Књига о Милутину”.

На само пар корака од њега, још је један од симбола града Кафана “Париз”. То што никада није престајала са радом дуже од век и по, и то што је и данас пуна, говори и о Краљеву и о Краљевчанима.

“Овде имате тај осећај комшилука. Овде имате тај осећај, уђете у кафану, у кафани вас дочека друштво. Да ли сте заказали или нисте углавном драга и насмејана лица вас дочекају”, објашњава гкумац Миломир Недељковић.

Краљевчани су, рекло би се, и носталгични. И данас се састају и растају код споменика, предузећа, бандера, продавница и кафана које одавно не постоје. Ево најпознатијих:

“Нађемо се у 6 код тенка”.

Тенк је са Трга Светог Саве измештен пре петнаест година, на незадовољство многих Краљевчана.

Сутра у исто време код Пионира.

То вам је на почетку шеталишта, у Омладинској улици, али ову продавницу нећете наћи јер је затворена пре више деценија. Оно по чему су Краљевчани препознатљиви и на шта су посебно поносни су локализми.

Само у Краљеву можете чути речи ЏУПРИ, ЛАЧО, ФЕС, ГЕПИО, ИСКУНДАЧИЛО, БАТЕ.

“Бате значи брат другар, кад се поздрављаш са неким...”, објашњавају млади Краљевчани и додају да су старији, кад хоће нешто да нагласе, говорили “бате”, зато нас из околних места зову „батићи".

Ако сте упознали бар једног Краљевчанина онда знате и за „БЛУЗОН".

Мајица дугих рукава. Џемперчић неки танак.

“Локализми су неопходан део говора сваког појединца који има једну другачију мало шармантнију ноту, по тим локализмима се некако препознајемо, кад смо на неком другом месту, и опет понављам, идентификујемо се више него било чиме”, објашњава Марина Панић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији.

Најпрепознатљивији локализам је дефинитивно СИЏА.

Спарина. Нека неподношљива врућина. Велика врућина.

Краљевчанима се изненада 2019, у сред децембра кад јој време није, догодила једна другачија СИЏА.

“Нисмо се ни надали се да ће та Сиџа толико да врати емоције Краљевчанима и поготову оним који су расути широм планете”, каже Драган Благојевић, уредник часописа „Сиџа".

У међувремену је отворена и фејсбук страница Сиџа која тренутно броји више од 25.000 чланова.

“Обухвата Краљево и Краљевчане, подсећање на неке људе којих нажалост нема, наравно показујемо и приказујемо неке људе који нешто значе у свој струци али и обичне људе. Политику не дозвољавамо јер мислимо да политика свађа људе”, каже Благојевић.

Али Краљевчанима ћете се замерити и ако не нађете времена за дружење и кафану.

“Краљевчани јесу специфични и увек спремни за шалу за доскочице. Они воле када им неко дође у госте, воле да их приме, да их почасте, да их угосте и на тај начин их зближе са нашим градом и са нашим људима”, додаје Благојевић.

И зато чекамо вас код Милутина. И понесите блузон, прошла је сиџа.