На шта се најчешће жалимо локалним заштитницима грађана

Сви би требало да смо равноправни. У пракси и нисмо. Дискриминације има, па и на радном месту. То потврђује случај крагујевачке Канцеларије за ромска питања.

„Проблем је настао код четири Ромкиње које су имале елементе дискриминације и поводом чега смо реаговали. Уочивши то, без посла су на кратко остале у локалној институцији, да бисмо после тога деловањем и сарадњом са локалним омбудсманом и повереницом за заштиту равноправности их вратили на посао”, каже Зоран Павловић, координатор у Канцеларији за ромска питања у Крагујевцу.

То је само један од око 1.000 случајева. Толико се грађана и удружења годишње обрати за помоћ крагујевачком омбудсману, како би заштитили и остварили своја права.

„Ми смо у просеку решили 90 процената случајева. То су углавном предмети који се тичу рада јавно-комуналаних предузећа, установа, организација и јавних служби чији је оснивач град Крагујевац”, наводи Јелена Миливојевић, омбудсман Града Крагујевца.

Са сличним проблемима се суочава и Институција омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине, са којим је пре око шест месеци крагујевачки заштитник грађана успоставио сарадњу.

„Повод за ту сарадњу је било неколико жалби грађана који овде имају пребивалиште, а своја права остварују у Босни и Херцеговини. Циљ тог споразума јесте да се унапреди стање људских права, да се брже, ефикасније, поступа по представкама и жалбама наших грађана”, каже Невенко Врањеш, омбудсман за људска права у Босни и Херцеговини.

„То су углавном случајеви везани за регулисање имовинскоправних питања, као и питања која се односе на регулисање радноправног статуса”, каже Јелена Миливојевић, омбудсман Града Крагујевца.

Поучена успешном сарадњом са Босном и Херцеговином, крагујевачка Канцеларија локалног омбудсмана планира да је успостави и са колегама из Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске и Словеније.