Борба са смећем на Лиму

И на обале и у воду. После сваког пораста нивоа реке Лим у међугранично подручје стижу нове гомиле смећа, које повремено чисте.

„Нама није река Лим проблем, нама су обале Лима проблем. Лим је дивља, плаховита река и после сваке поплаве, сваког повећања водостаја, када се повуче остаје маса кеса, маса текстила", каже Драгољуб Симовић из ПС клуба „Коловрат".

„Ви када погледате и целом дужином Лима, Дрине имате низ депонија које се налазе на педесетак метара од самих река. Црвена дугмад су упаљена и ми треба да ставимо прст на чело да се запитамо, шта ми то радимо", наводи Мирослав Мијатовић из Подрињског антикорупцијског тима.

Највећи проблем у делу на самој граници је привремена бјелопољска депонија у брду изнад Лима, на клизишту изнад међудржавног пута. Еколози упозоравају да је то проблем који се мора одмах решити.

„Није само ствар отпада и тог притиска који отпад сам врши на само тло и на то што постоји могућност да се уруши међудржавни пут већ и оцедне воде које представљају огроман проблем", објашњава Наташа Миливојевић из Еколошког удружења Рзав.

„Да коначно реше тај проблем, да затворе ту депонију јер и према свим европским и другим конвенцијама депоније или било каква одлагалишта не могу се налазити на граници између две државе", каже Алмир Мекић из НВО "Еуромост" из Црне Горе.

На свом путу дугом око 220 километара река Лим повезује три државе. Воле је сплавари и заљубљеници. Било је више договора да постане чиста, али много конкретних резултата још нема. За почетак да се формира регионална санитарна депонија на северу Црне Горе уз стално подстицање еколошке свести.