Архитектура Апатина јединствено огледало вароши

Далеко од аутопута, ушушкан на северозападу Бачке, Апатин онима који га открију нуди спој природе, историје и архитектуре. Кроз векове, обликовали су га многи народи и отуда мноштво стилова утканих у специфичну архитектуру. Најстарији верски објекат је римокатоличка црква Узнесења Маријиног, пример подунавског барока. Недалеко од ње налази се и Градска кућа, једина заоставштина Ференца Рајхла родном граду.

“По стилу, зграда је под утицајем еклектичне фазе Ђуле Партоша који је био учитељ нашег архитекте са елементима француске ренесансе. То су пиластри, стубови, карактеристични капители. Занимљиво је да се на фасади налазе украсни детаљи над прозорима у ткз. жолнај керамици са народним мотивима што ће бити обележје сецесије. То је снажна угаона једноспратна грађевина на којој доминира торањ на углу који је правоугаоне основе. Он је богато декорисан и споља и унутра”, објашњава архитектица Жељка Косановић Грујић.

Свој печат у архитектури Апатина оставила је и јеврејска заједница, чија синагога иако оронула, некако пркоси зубу времена. Саграђена је 1885. године у неоготском стилу, а преласком у руке баптиста добија ново обележје - крст на крову.

“Има нешто што је специфично а то је мурал који осликава 10 божијих заповести али је специфичан зато што је окренут у огледалу практично. Постоји пуно верзија прича како је до тога дошло јер синагога је по томе јединствена у свету. Од тога да је можда била грешка мајстора па до неких објашњења мистичних или езотеричних зашто је то тако урађено”, наводи Владимир Симин из Удружења грађана "Мој Апатин".

Даље уништење, осим синагоги, прети и кући Турски која је припадала власнику неколико циглана, Јохану Мајеру. Некада понос свих, а данас ругло у центру града чека боље дане да у функцији Градског музеја отвори врата. Очуванији пример куће рађене ткз. свиленом циглом је и традиционална грађанска кућа "Маргита".

“Традиционална војвођанска кућа која је представљала са главне капије се улазило у ајнфорт, пролаз, а из пролаза се улазило на улазна врата у централну кућу а онда околни део дворишта које је простарно увек било ишли су пратећи објекти тако да су чинили својеврсни затворени круг и тако је двориште сачувало неку интиму за домаћине, за рад а свако двориште је имало бунар у средини пошто тада није било градског водовода”, каже Перица Малеш, власник традиционалне грађанске куће.

Ништа мање важан и леп је најмлађи апатински верски објекат - храм Сабор светих апостола, за који је камен темељац донет из манастира Студеница. Урађен је у српско-византијском стилу у различитим тоновима силикатне опеке и камена.

Архитектура је огледало друштва па је и сам поглед на један град довољан да се он донекле упозна. А чувати и сачувати оно што су генерације оставиле задатак је свих народа који овде живе и чине део јединственог идентитета.