Легенда о Црној Мадони

Широм Европе, али и даље био је чувен Апатин и његова индустрија. Већ у 18. веку имао је пивару, а у 20. и бродоградилиште. Након вишедеценијског напретка, бродоградилиште деведесетих доживљава суноврат, када на његовим руинама настају уметничка дела. Све скулптуре представљају спој индустрије, уметности јер су их уметници израђивали у апатинским фабрикама углавном од метала. Највећи број скулптура изграђен је у апатинском бродоградилишту.

„Ја верујем да је идеја дошла од тога што је Апатин био један јак индустријски град још у доба социјализма, тако да је овде остала велика количина фабрика, хала, генерално производња материјала који су касније могли да се искористе у једну овако хуману сврху, односно у израду скулптура", објашњава ликовна уредница галерије Меандер Јелена Кукић.

Oно што је сада у редовној туристичкој понуди јесте посета римокатоличкој цркви Узнесења Маријиног. Раритет који привлачи људе у ову цркву, како вернике тако и љубитеље уметности, јесте баркона статуа Црне Богородице једине у Србији.

„Када је Марија Терезија насељавала овај део са подунавским Швабама из Улма су кренули Дунавом. На тој лађи, међу осталим била је и једна жена која је имала код себе ову Богородицу. И она би излазила напоље и узимала тај кип Богородице и ставила на обалу. Тако је жена била закључила, где богородица остане да стоји ту ми треба да изађемо", каже жупник цркве Узнесења Маријиног у Апатину Јакоб Фајфер.

Осим Богородици, Апатин је постао дом и Чеху Рудолфу Удварију, који је у међуратном периоду осликавао верске објекте. Ипак, његово име се највише везује за први послератни објекат изграђен од стране народа из Лике и Баније педесетих година. Фреске у соцреалистичком стилу красе таваницу дома културе.

„Имамо пет целина. Оне су биле симболичне за то време. Свака целина има своју засебну јединицу. Прва је братсво и јединство, друга обнова и изградња, трећа нова држава, пољопривреда и природна добра и на крају имамо уметност и културу", наводи ликовна уредница галерије Меандер Јелена Кукић.

Да се уметност и култура цене у Апатину, нема дилеме. Нарочито лети, када градић живи.