Почетак нове позоришне сезоне у лесковачком позоришту обећава

Докопати се бољег живота и спасти себе и вољене. У кофер стају жртва и нада, али како спаковати животе целих породица, поражених и понижених променом система у којем све губи смисао и вредност, а добија цену. Интелектуалке, раднице, уметнице шансу виде у аудицији.

“Ушла сам можда са неким позоришним предрасудама да то није лик за жену мојих година, то је прва грешка то ми је моментално гард створило, међутим Андреј нас стварно добро познаје, њему невероватно верујемо, са њим је прелако и преједноставно радити”, каже Мина Цоцић, глумица Народног позоришта у Лесковцу.

Жртве транзиције након распада Совјетског Савеза су мали људи. Жене се хватају за сламку спаса не знајући ни шта их чека у ноћним локалима земље излазећег сунца. Може ова радња бити било где и било кад. Као у огледалу и ми се препознајемо. Психолошки, морални, породични ломови на длану.

“Тешко да схватим да играм некога ко је завршио три факултета и био неко док није дошао тренутак да то све одједном пукне, да се проспе, да дође тренутак да му каже да његова жена нема шта да прода остаје само њено тело”, наводи Филип Радивојевић, глумац Народног позоришта у Лесковцу.

Радост игре осећа се у зналачки упакованом комаду који редитељ сврстава у горку комедију.

“У лесковачком позоришту ми је лако да радим женске представе, овог пута смо били појачани са мушким ансамблом који се добро уклопио у то што смо ја и ауторски тим тражили и добио сам нове сараднике с којим хоћу да радим и даље”, каже редитељ Андреј Цветановски.

Почетак нове позоришне сезоне још једном обећава.

“По реакцији публике рекао бих да смо направили добар посао и овога пута глумачки ансамбл је уживао радећи са гостом из Македоније и чини ми се да је пред овом представом дуги век играња”, наводи Драган Марјановић, директор Народног позоришта у Лесковцу.

А биће у овој сезони још великих редитељских имена, копродукција, класика српске књижевности и наравно представе за децу.