Шапчанин Стефан Којић о победи на Европском шампионату у баскету три на три

Злато око врата и породица на окупу, Стефанов досањан сан. Први репрезентативни шампионат и освојена европска титула. После две деценије медју кошевима и са лоптом, титуле најбољег баскеташа света један на један, на хиљаде пређених километара и дана у зноју - шабачки златни баскеташ каже - вредело је.

“Први наступ за репрезентацију и прва златна медаља стварно је супер осећај, цео тај осећај док смо тамо били и кошаркашка репрезетација у Манили играју Светско првенство пратили смо њих, Ђоковића смо пратили, ми смо играли тако да био је један супер осећај. Кад поменеш 3 на 3 репрезентацију Србије увек се очекује златна медаља и највиши циљеви тако да смо оправдали то и узели злато на Европском првенству ако да је то супер”, каже Стефан Којић, европски првак у баскету 3 на3.

За славље, али ни за одмор додаје није имао много времена, са шампионата у Јерусалиму, право на турнир у Румунију због клупских обавеза за Новосадски Лиман. У Шабац је са златом стигао синоћ.

“Медаља је стигла као највећи поклон за нашу децу, Кока нам је и проходан тај дан и за сав труд и чекање које се исплатило да тата дође кући”, наводи супруга Јулијана Којић.

Шта треба једном спортисти до златне медаље, колико је то муке, одрицања?

“Тренинга, путовања, одрицања свега, али најтеже је од свих тих путовања је што нисам са породицом, то ми највише недостаје током целе сезоне што нисам са њима”, каже Стефан Којић и додаје: „ У Шапцу један дан и идем у Нови Сад тренирамо и идемо за Хрватску у Самобор.”

На питање шта је кошаркашки баскеташки циљ одговара: „Циљ је олимпијско злато за сада.”