Три Мораве од Римљана до данас спајају градове и села, на путу дугом 800 километара

Глава на Дунаву а реп код Шар планине, тако путописци виде најдужу српску реку. Од јужне и западне које код Сталаћа падају једна другој у загрљај, Велика Морава је вековима била она која спаја и раздваја, која даје и узима, која људе растужује и весели.

„Довољно је само да гледате у Мораву, у реку па се у сваком случају више и боље опустите, тако да је та Морава била и базен и море и све", истиче Аца Мијајловић, из Јагодине.

Са сетом се многи сећају времена када је била чиста, када је на пешчаним спрудовима било плажа и када су скеле спајале њене обале.

„Некад је била... злато од воде. Мало на спруд изађем, песак разгрнем, направим базенче, чекам да се избистри и пијемо воду", наводи Момчило Марјановић, из Ћуприје.

Ћудљиве и непредвидиве три Мораве својим током пију речице чинећи моравски слив површине преко 37 хиљада квадратних километара. Вековима се живело уз реку и са њом. И када се питома лењо протеже кроз плодну моравску долину и када због притока подивља кроз врбаке и вирове па откине воденично витло и поплави муку оних што гледају у небо и испуцалу земљу, река је то која доноси живот.

„Причали су моји родитељи да је 63.године овде била поплава, тада сам се ја родила и вода је замало могла да уђе у колевку. И тада су биле стално полаве јер није била ова брана, али моја мајка прича када су поплаве тада каже буде много плодна земља и пуно после роди", наглашава Горица Петровић, из Кончарева.

Не да се речно корито упркос многим багерима који ископавају песак и шљунак.

Шездесетих година прошлог века почели су велики радови како би се спречиле поплаве. Направљене су акумулације на притокама, испресецани меандри, направљени километри нових насипа. Посао није завршен па Морава и данас мења свој ток. У њеним ћудима ипак уживају многи који не могу да замисле живот без реке.