У Новом Саду највећа колонија белих рода у Србији

Прве роде своја гнезда на овим стубовима свила су 2014. године. У тадашњем попису, оринтолози приметили су тек четири гнезда.

“2017. године забележили смо благи пораст од 8 гнезда, након тога 2021. године имамо 23, а 2023. односно ове године имамо чак 52 гнезда”, каже Кристина Милошевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица.

“Ово је дефинитивно колонија рода у Србији, за регион тренутно не знамо, али наћи ћемо и те податке. Свако гнездо има маму, тату и има своје младунче, али закључили смо да има 53 адолта сигурно, и има свако гнездо сигурно у просеку од 2 до 4 младунца, тако да имамо сигурно преко 140 младунаца који ускоро треба да полете”, наводи Дамир Трновац, Теренски орнитолог Друштва за заштиту и проучавање птица.

Роде се углавном гнезде на стогу сламе, крову, оџаку или бандери. Најчешће су дом проналазиле у Потимишју, селима Тараш, Сакуле или Баранди, па ова, до сада невиђена појава на нашим просторима, говори и о новом начину прилагођавања рода на близину људи, које извор хране проналазе на оближњој депонији.

"Још давно пре пар деценија, то је утврђено у Мадриду, наравно и Мадрид је много већи и мадридска депонија је много већа, и околна концентрација белих рода је велика и тамо су прво почели, и тамо је та прва појава пронађена, међутим после Мадрида пуно случајева, а Нови Сад је један после Мадрида, где се овај један врло специфичан феномен појавио", истиче Никола Стојнић, орнитолог Покрајинског завода за заштиту природе.

Појава рода говори о очувању природних станишта, као и то да живимо у здравој околини, а у овом случају, да су јој новосађани драге комшије.

„Прво због свог толерантног односа према животињама, то је већ вишеструко доказано и код других врста, а са друге стране сви ми, који пунимо ту депонију, ево ја први, претпостављам већина наших гледалаца у близини Новог Сада, своје остатке хране на неки начин дистрибуирају до депоније, и тамо ти остаци хране привлаче и плен рода, али и роде се саме хране", додаје Никола Стојнић, орнитолог.

На њиховом путу до Африке, наилазе на много препрека, које прете њиховом опстанку.

„Криволова, електрокуције, тровања и тако даље, чак и дављења пластиком исто су забалежни гомилу случајва", закључује Дамир Трновац, Теренски орнитолог.

Њихов значај за људе је вишеструк, првенствено јер се хране штеточинама - змијама и глодарима. А благословен је крај којем се враћају, јер су у народу, оне симбол пролећа, рађања, и искрене радости.