Зашто су ужички гимназијалци бољи од других – искуство школе на Ђетињи пренети на остале у Србији

Ветар у леђа су им кажу, сада већ бруцоши већином београдског Универзитета, сви они који су „лајали на звезде”, током 184 године постојања ужичке гимназије, са посвећеним  професорима.

„Трему нисам имала пошто сам знала да сам добро припремљена и нема разлога да имам трему, јер сам знала, ако довољно радим и ако вредно радим, да успех мора бити загарантован”, каже Дарија Јовановић, бруцош Медицинског факултета у Београду.

„Што се тиче самог рада у гимназији, истакла бих тај посебан однос ученика и професора... атмосфера између нас је толико природна и опуштена, и стварно ко год жели да се у некој сфери опроба има пуну подршку како професора, тако и целе школе”, каже Милица Цвијовић, ђак генерације 2022/2023, бруцош Електротехничког факултета у Београду.

Лако је радити са вредним, одговорним и свестраним гимназијалцима који знају шта хоће, ове године са медаљама са републичких такмичења из шест области природних и друштвених наука, двадесет две Вукове дипломе, активних и у ваннаставним активностима, додају поносно, професори.

„Једноставно их припремимо за све могуће варијанте, кад дођу на пријемни, значи, нема шансе да је неко дошао и да је рекао да ту није било нешто што смо ми прошли”, каже Саша Станојевић, професор биологије у Ужичкој гимназији.

„Врло сам поносна, то би свако био на овом месту и у овој установи. Ја се искрено надам да ћемо ми успети да тај тренд задржимо и даље”, каже директорка Ужичке гимназије Биљана Грујичић.

Званичне резултате уписа на факултете, додаје директорка, имаће у септембру, незванично, не знају да се неко није уписао, надајући се да ће традицију наставити и 220 новоуписаних гимназијалаца.

И да ће и они, како је писао некадашњи ђак гимназије Љубомир Симовић, стићи до градова света које гледаху са прозора школе уместо ужичких брда, те им се потом с поносом враћати.